asked 11 years ago Poštovani, na početku, obraćam se vama jer vas je prijateljica preporučila i jako vam je zahvalna što ste joj pomogli 🙂 Ovako, osobno, ne smatram to problemom, ali sam vas htjela pitati – šta mislite o aseksualnosti? Da li je to, po vama, orijentacija ili poremećaj? Imam 29 godina i nikada nisam imala seksualne odnose. Kad god je trebalo doći do toga, zablokirala sam se i nisam se mogla dovoljno opustiti. Nisam zlostavljana niti išta slično, imala sam lijep život, ali, jednostavno seks ne gledam kao nešto važno. Neki mi kažu da još nije naletjela prava osoba, ali ja se jednostavno ne mogu zamisliti kako to radim s nekim. Inače sam vrckava, dobra, draga, komunikativna, druželjubiva, kažu mnogi i zgodna, imam taj nekakav egzotični izgled i dečki se dosta interesiraju za mene. Prijateljicama sam znala reći kako je meni dovoljno ljubiti se s nekim, zagrliti, jednostavno osjetiti neku nježnost. Samo eto, ne preko seksa. Smatram kako su i mediji u jednu ruku krivci jer, barem po meni, seks ne prikazuju kao nešta prirodno već nakaradno. I meni se to iskreno gadi. Zanima me jel smatrate da samnom nešto nije u redu? Osobno, meni to nije problem, ali danas sutra će sigurno netko naići i bojim se, da kada dođe do toga djela, da ću ponovno zablokirati. Najljepša vam hvala 🙂
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
Mislim da je podela na orjentaciju i poremećaj pregruba a uz to i beznačajna. Ona je tu da etiketira ili abolira a i jedno i drugo je u vezi sa osećajem krivice, straha i neadekvatnosti.
Mislim da takođe nema mnogo smisla govoiti u terminima kao što je poremećaj. Umesto ovih, lično više volim termine kao što je adaptacija ili smanjena funkcionalnost. Svi imamo mnogobrojne adaptacije. Neke od njih su manje a neke više funkcionalne. Takođe svi imao adapatcije koje su manje funkcionalne ili nas čine nefunkcionalnima u nekoj sferi. Mislim da svi takođe imamo mnoštvo nefunkcionalnih adapatcija sa kojima živimo do kraja života. Verume da je veliki deo smisla našeg života upravo u čaroliji rada na reintegraciji manje funkcionalnih i neitraženoh aspekata našega selfa.
Blokiranost koju opisujete da se događa kada treba da stupite u seksualni odnos ja bih dakle nazvao adaptacijom koja ometa vaše funkcionisanje u jednom aspketu života. Ova vrsta adpatacije svakao vam može stvoriti izvesne probleme u patnerskim odnosima, kaš što ste i sami svesni, a može biti i ometajući faktor da se realizujete korz porodicu i u ulozi majke, što su polja prilično širokog opsega.
Jedino što je tu sada važno to je pitanje da li Vi želite da otrkijete kako je došlo do toga da ste se adaptireli na ovaj način (da istražte to područje svog nesvenog) i da radite na njenom prevazilaženju ili ne. Uveren sam da se može kvaliteno živeti i bez seksa, bez seksulanih odnosa sa patnerom (nije nemoguće pronaći osobu koja vam po tom pitanju odgovara), bez stvaranja sekundrane porodice. Bez obzira na to smatram da su u pitanju potencijalno krupne i važne tekovine našeg života i da takav specifični životni stil pokreće mnoga pitanja i traži jedan specifičan napor smeštanja sa tom osobenošću.
S druge strane verujem da vam rad na sebi u vazi sa ovom adaptacijom može mnogo doneti, bez obzira na to da li ona tokom tog rada bude prevaziđena ili ne.
S poštovanjem, Nikola