A asked 2 years ago Poštovani, Već 3 godine se borim sa anksioznim poremećajem. Pre svega sam bila jako komunikativna i vedra osoba, retko čega sam se plašila, svuda išla, i tek sada vidim koliko sam uživala u životu. Prvih godinu dana sam se borila sa paničnim napadima da bi sve preraslo u hroničnu anksioznost koja je svakog dana prisutna. Zbog paničnih napada i straha od sedenja u kafiću, vožnje autobusom, moranja da ostanem u zatvorenom prostoru duže vreme, straha od putovanja, straha da ću u svakom trenutku umreti, onesvestiti se, doživeti srčani ili moždani udar sam se povukla u sebe, dugo nisam nigde izlazila, počela sam da izbegavam većinu mesta i situacija u kojima sam doživela panične napade. Išla sam na terapiju kod psihologa i pokušala sam sa homeopatijom, od tada nemam panične napade, ali je anksioznost svakog dana prisutna, kao da sam naučila da živim sa njom i da je kontrolišem. Takođe, imam manjak samopouzdanja i problem da npr na poslu iznesem svoje mišljenje u smislu da se zauzmem za sebe ako ću zbog toga ući u konflikt sa kolegom/koleginicom. Kada se ipak odvažim da to uradim srce počne ubrzano da mi lupa i da mi se tresu ruke i plašim se da neću moći da iskontrolišem svoj bes koji osećaj u takvim trenucima. Naravno, postoji još mnogo stvari koje se dešavaju, ali da ne dužim. Svakao bih želela da pokušam sa psihoterapijom, ali imam gard od uzimanja bilo kakvih lekova zbog straha da ću postati zavisna i da neću moći da se skinem sa njih. Pre 3 godine mi je prepisan ksalol od 0.25, i dalje nisam popila celu kutiju. Da li ima pomoći za mene?
Ivan Blond Staff answered 2 years ago Poštovana,
Psihoterapija sama po sebi ne podrazumeva uzimanje lekova. Psihoterapija je lečenje razgovorom, ljudskim odnosom, ulaskom u svoju dubinu i suštinu, razumevanjem sebe i svojih simptoma i problema, izražavanjem sebe, spoznajom onoga ko smo ispod naslaga đubreta koje smo natrpali na sebe i življenjem u skladu sa time…
Nekada ako su simptomi jaki, uz psihoterapiju se privremeno koriste lekovi – koje prepisuje psihijatar, da bi se ublažilo trenutno stanje i povećala funkcionalnost.
U svakome od nas je prirodom dat kod samoisceljenja i samoregulacije.
Zašto onda doživljavamo simptome?
Zato što smo izgubili kontakt sa sobom, svojim potrebama, svojom autentičnošću…Potisnuli smo emocije, iskustva i ostavili nedovršene poslove i procese u svom životu. Zablokirali smo energiju i život da teče. Kroz sve to se naš proces prirodne regulacije zbunio i ne funkcioniše najbolje.
Dobra vest je da je to moguće promeniti. To je smisao geštalt psihoterapije.
Anksioznost je najčešće posledica puno zablokiranih emocija, doživljaja i potreba. Kroz to gubimo kontakt sa sobom i vremenom se to manifestuje kao anksioznost.
I sami u jednom delu kažete da imate strah da izrazite sebe ako će to dovesti do nekog konflikta. A da sve to prati veliki bes koji osetite i tada sebe zaustavljate osećajući lupanje srca i tresenje ruku, strah…To jako liči na ono kako se često oseća anksioznost – u rukama, srcu i strahu…
Ne kažem da treba da ispoljite neki neproporcionalni bes prema kolegi, već pokušavam da vas uputim na promišljanje i istraživanje sebe.
Odakle toliki bes potiče? Kako vi stojite sa besom i ljutnjom u životu? Umete li da ih izrazite i razumete? Koje situacije i ljudi iz vašeg života su vam stvorili bes i povređenost sa kojim još uvek možda niste potpuno izašli na kraj?
Gledanje u sebe i iskrenost sa sobom su uvek prvi korak…
Za profesionalnu psihoterapiju naš psihoterapeut tim i ja smo vam na raspolaganju.
S poštovanjem,
Ivan Blond.