asked 8 years ago Pozdrav i poštovanje!
Pre tri ipo godine doživela sam porodičnu tragediju-majka mi je izvršila samoubistvo vešanjem!I tokom detinjstva i mog odrastanja,roditelji su prema sestri i meni bili ležerni,majka posvećena jedino ocu a otac,opet,egocentrik,često nezainteresovan za bilo čije potrebe i osećanja.Nastavio je biti takav i posle samoubistva moje majke.Majka se ubila kada je otkrila njegovu dugogodišnju vezu sa osobom koja nam je godinama bila porodični prijatelj.
Ja sam,u to vreme,bila u radnom odnosu,pa sam ,kroz posvećivanje poslu,prebrodila i tugu,i nedostatak i patnju zbog gubitka.Jula prošle godine sam ostala bez posla.Posvetila sam se deci,porodici,kući.Udata sam,imam 38 godina i dvoje dece.Posle perioda stalnog boravka u kući,u proleće ove godine,krajem maja,imala sam problema par dana sa nemogućnošću obaranja visokog krvnog pritiska,koga inače,tri godine uz lekove održavam na normali.Svi pregledi su obavljeni,a uzrok visokog pritiska i ekstrasistola i aritmije nije otkriven.Prvi napad panike mi se desio početkom juna.Sa svim simptomima napada,ali tada nisam znala šta mi se dešava.Bila sam sama kući,sa decom,a suprug na poslu.Kada su se napadi ,još par puta ponovili,pokušala sam jogom,vožnjom bicikla,taeboom,da pomognem sebi i osvestim se.Međutim,postaje mi sve gore,stalno sam napeta,imam česte glavobolje,stalan strah da će se neka tragedija desiti,nemam volje za druženjem sa ljudima.Uz internističku terapiju,sada jedino uz pomoć Bromazepama ujutru i uveče uspevam da ublažim stalnu stegu u grudima,nervozu,strah…I stalno sam pospana.Apetit mi je povećan.Imam 50kg i 165cm visine sam.Često nemam volje da razgovaram,niti radim bilo šta.Napadi panike se ponavljaju,manjeg inteziteta,i posle njih sam plačljiva i emotivno prazna.Dobila sam uput za psihijatra,odradila PHQ9 test-rezultat 16,ali bih da probam da izbegnem psihijatra,i lekove koji će mi,sigurna sam,ublažiti simptome,ali ne i rešiti srž problema.
Inače,osećaj katastrofičnih događaja,stalan strah da će se nekom od članova porodice nešto desiti,imala sam i pre smrti majke,ali u blažim oblicima.N e znam dalje šta ću sa sobom.Nemam suicidalnih misli-baš naprotiv,ali mi stalna nervoza,pritisak u glavi i strah,ometaju normalne dnevne aktivnosti.Potrebna mi je pomoć.
Poštovanje,Marija
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Ijako vam to može zvučati čudno, napadi panike u ovom trenutku nisu vaš neprijatelj. Naprotiv, to je način da vaše biće održi kakvu takvu ravnotežu. Kroz napade panike vaše biće oslobađa se viška napetsoti i nezadovoljstva koji su prirodna reakcija na sve što vas je snašlo.
Suština rada na ovom problemu nije dakle odstranjivanje napada panike, jer bi vaši unutrašnji sukobi tada izbili na površinu na neki drugi način, na primer kroz visok pritisak (složićete se da su napadi panike ipak bolje “rešenje”). Suština rada na napadima panije je proces prepoznavanja i izražavanja potisnutih strahova, ljutsnje, tuge i svega drugog što se tokom života vama nagomilao. Veoma je važno da se taj proces izvodi polako i nežno kroz psihoterapiju ili na neke druge načine (umetnost i stvaranje, usmene i pismene ispovesti, čitanje…).
Ijako nisu pravo rešenje problema lekovi mogu biti veoma značjana podrška ovom procesu i mogu ublažiti vaše stanje. Nije dobro da uzmate bromazepam na svoju ruku i on verovatno nije ni adekvatan lek na za vaše stanje pa vam preporučujem da što pre odete psihijatru i dobijete adekvatnu i dugotrajnu terapiju.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Hvala vam na odgovoru…
Svakako ću otići kod psihijatra,a popričaću i sa prijateljem,koji je psihoterapeut.
Inače,od svoje 16 godine pišem,poeziju,prozu…I to mi je,zaista,na neki način bio “ventil”!
Poslednjih par godina pišem sve ređe-nekakva blokada mi se desila kada mi je majka umrla,i možda je,zaista,vreme da se opet posvetim toj svojoj potrebi.
Još jednom-hvala na savetima i odgovoru.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Pozdrav! Ja nisam psihoterapeut, ali kao neko ko je iskusio strahovite napade panike (potpuna ukočenost tijela do tačke nepomičnosti, hiperventilacije, nesvjestice, vrtoglavice i druge simptome) reći ću vam iz ličnog iskustva da nisam išla nigje na terapije, niti pila bilo kakve medikamente. Nakon svih pretraga (pošto sam umislila bila da bolujem od razno raznih bolesti, što jeste karakteristika ovakvog stanja)koje nisu pokazale nikakvo oboljenje, počela sam da tražim sama način kako da se izborim sa svim tim (porodica je bila uz mene, ali ni to nije pomagalo) kad krene napad, ništa i niko ne pomaže, zaista užasavajuće iskustvo. Na internetu sm slučajno naišla na knjigu (koju možete u elektronskoj formi skinuti sa interneta ”Panic Away” – Barry McDonagh)koja m i je jako pomogla da se izborim sa napadima. Mogu reći da mi je bilo potrebno nekih 4-5 mjeseca da se otarasim napada, a kasnije i opšte anksioznosti. Jedini način da se izborite s njima jeste da se prepustite i pomislite pri tom da vam se apsolutno ništa loše ne množe dogoditi (sve je tamo podrobno opisano). Vjerujte, možda vam neće uspjeti prvih nekoliko puta, ali vremenom će nestati.