asked 10 years ago Postovani, imam 28 godina. Od 22. godine bolujem od anksioznosti. Pre godinu dana, nakon terapije, licnog truda i zalaganja, uspeo sam u velikoj meri da redukujem anksioznost. Osecao sam se mnogo opusteniji, mnogo manje sam osecao strah od izlaska napolje, poceo sam da ucim, dao nekoliko ozbiljnih ispita, aktivno da citam i obogatio svoj zivot. Upoznao sam dosta novih ljudi, uvece sam lepo i normalno spavao, a jutrom bio ranoranilac. Medjutim, jedna spoljna okolnost mi je sav napredak poremetila. Naime jedan nasilnik bez ikakvog razloga se zalepio za mene. Pokusao je jednom da se obracuna samnom, ali je samo dotrcao do mene uhvatio me za rukav i tu se zaustavio. Od tada imam problem da se osecam slabim, da ako dodje do fizickog obracuna necu moci da udarim dovoljno jako. Posto zivimo u istoj ulici, postoji cesta mogucnost da se sretnemo, i kada izlazim imam utisak kao da ce “noge da me izdaju”, da ako se pobijemo, da cu jednostavno pasti. Taj strah je intezivan tokom dana, a nocu, kada se vracam iz izlaska ili nekada kada izadjem u 3 ujutru da uzmem nesto u prodavnici nije me nimalo strah. U osnovnoj skoli sam se cesto tukao, dobijao i gubio, negde od 15 godine nikada nisam dolazio u situaciju da se sa nekim fizicki razracunavam iako je bilo verbalnih sukoba. Takodje imam 100kg i prilicno sam krupan, tako da nije bas jednostavno napasti me. Treniram ali ne redovno. Neki savet, uput da se javim na neki program psihoterapije? Bilo sta sto bi moglo da umanji taj strah od fizickog obracuna?
Primite puno pozdrava i zahvalnosti na savetu
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovani,
Ono što vam se sada događa je neka vrsta psttraumatskog efekta. Mislim da je normalno da se vaša anksioznost pojačala kada ste bili izloženi tako očiglednoj pretnji po vaš fizički integritet. Mislim da bi svako na vašem mestu ima problem da obradi to što se desilo i da nikome ne bi bilo sve jedno. Možda je činjenica da ste to podneli bez većih problema, tj. uz normalnu reakciju, pokazatelj da ste radeći na sebi zaisat uspeli dosta da postignete.
Imajte u vidu da se vaš napadač ipak na kraju suzdržao, što jeste svojevrsna vaša podeba. Sumnjam da će pokušati ponovo. S obzirom na vašu fizičku snagu i težinu, čak i ako dođe do toga da vas ponovo napadne, možda i nema potrebe da ga udraite, možda bi bilo dovoljno da ga jednostavno odgurnete od sebe. Mislim da bi ste se iznenadili koliko bi ste u tom trenutku zapravo bili jaki.
Toliko toga sta uspeli i postigli kroz rad na sebi. Podržao bi vas da nastavite sa psihoterapijom.
S poštovanjem, Nikola