Milena asked 5 years ago Radim na brodu i trenutno sam pod nezamislivo velikim stresom, nezadovoljna sam tim poslom jer sam zatvorena po ceo dan u kuhinji i imam slobodnog vremena dva sata u toku dana. Uvece posle posla spavam kako bih fizicki imala snage da izdrzim celodnevni rad. Dakle u mom zivotu se ne desava nista osim prevelikog stresa koji imam. Nemam prijatelje na brodu, svi ljudi su zavidni, poznajemo se samo par meseci a i oni su pod stresom tako da je to jedna jako nezdrava situacija. Moj zivot pre broda(detinjstvo) bio je takodje ocajan, roditelji se razveli, tata u zatvoru, mama u drugom braku, braca i ja u hraniteljskoj porodici. Taj deo zivota takodje stresan. Ali ja sam mislila da sam prebolela taj deo svog zivota i nastavila sam koliko toliko srecan zivot. Zavrsila fakultet, nasla posao. Sad, imala sam par duzih veza koje su se zavrsile ne tako slavno. Sada sam u vezi u kojoj takodje nisam zadovoljna. Decko je dobar i okej je prema meni ali ja mislim da jednostavno ja nisam zadovoljna sobom i svojim zivotom pa nigde ne mogu pronaci srecu. Od silnog stresa mi se javljaju strahovi, obicno nerealni a cesto i ne znam cega se plasim. Nazvala bih sebe ankcioznom osobom. Moj problem je sto se ja osecam jako lose, osecam se kao da sanjam svoj zivot i kao da ne postojim stvarno. Ponekad se pitam da li se nesto stvarno desilo ili nije. Nekako se osecam kao da gubim empatiju i kao da gubim i sva ostala osecanja. Nezainteresovana sam skoro za sve, biram da sedim sama u sobi, nepoverljiva sam prema ljudima. Rasejana sam i ne mogu se skoncentrisati ni na sta. Odlutam u neke svoje misli i kao da se odvojim od svog tela i kao da sam odsanjala dan i sve dane koji su prosli. Ovaj osecaj je zaista zastrasujuc, deluje kao da nikada nece proci i deluje kao da pocinjem da ludim i kao da se nikada necu osloboditi ovog osecaja. Sta da radim?
Dejan Dimitrovski Staff answered 5 years ago Poštovana,
Stičem utisak da Vam nedostaju sistemi podrške za koje se možete stabilno uhvatiti i osetiti makar negde stabilno i čvrsto tlo. Simbolično to me i podseća na situaciju u kojoj ste trenutno – radite na brodu, ploveći preko voda, odnosno ploveći morem emocija, koje od širine i veličine ne možete sagledati. Takođe, deluje mi da sebe veoma olako definišete u odnosu na ono što ste postigli, tj. da se poredite sa nekim normama “uspeha”. Čini mi se da za Vas od značaja može biti tema povratka telesnim senzacijama, odnoso povratak sebi. Trenutno je mogućnost psihoterapije Skajpom široko rasprostranjena, te o svojim temam možete dublje i ozbiljnije raditi sa psihoterapeutom.
Verujem da ste proživeli dosta stresnih situacija, kao i da niste imali dovoljno vremena da ih proradite u prethodnim preiodima. Moguće je da je samoća u koju ste se povukli, idealna za Vaše teme da izbijaju na površinu. Takođe, pokušajte da preusmerite pitanje sa “Kako da rešim/Šta da radim?” na “Kakvog ovo ima smisla za mene?/Šta znači ovo što doživljavam?/Šta me ovo iskustvo uči o meni?”.
Ako je stres koji svakodnevno doživljavate za Vas prevelik, savetujem Vam da se obratite psihijatru koji Vam može prepisati medikamentoznu terapiju, koja može biti dobar početak rada na sebi. Takođe, sami lekovi retko kada dovode do poboljšanja, te možete razmisliti da pored takvog koraka, pronađete i psihoterapeuta ili neki drugi način na koji možete raditi na sebi i svojim procesima.
Srdačno,
Ognjen Vukotić