asked 9 years ago Poštovani,
unazad par dana obratila sam Vam se sa temom pauza, koja se zahvaljujući mojoj navaletnosti pretvorila u totalni prekid (svih društvenih mreža i appl.) tako da je svaki “link” sa mnom u prekidu, od strane osobe, sa kojom sam bila pet godina u vezi na daljinu. Pri čemu smo bili jako bliski, i iskreni do toga, da smo i šifre jedni drugima znali. Sada je sve to stalo, nema više nikakih poruka niti mogućnosti komunikacija, dok se neke stvari ne iskristališu, tj. ja ih jako teško prihvatam. Kako da prevazidjem sve ovo i da se prilagodim svemu ovome, iako znam, da je i njemu teško, tj. trenutno je “rasterećen” kako on kaže, i da me i dalje voli, i uvek će…. ali neke stvari su po njemu trebale da se dese kada nisu, a to je pre dve godine, a u medjuvremenu smo pokušali da popravimo…S tim da sam ja bila nezadovoljna celokupnom situacijom, obzirom da je došlo do promena, jer on nije više bio u stanju da bude ono što ja očekujem, jer je “Pukao”…. Kako da ovo shvatim i prihvatim, obzirom da je bez obzira na prekid, rekao i dogovorili smo se da će se javiti kada bude došao u moj grad…. Da li vredi boriti se i na koji način? Pustiti ili…se prepustiti. Napominjem, da sam jako uznemirena, i nemam volje ni zašta,nedostaju mi svakodnevne poruke, pozivi i kontakt…
Unapred hvala!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Put je u onome što sam vam napisao prošli put. Nema prečica ni načine da se duši podmetne nešto drugo izvan ozbiljnog duhovnog tragalaštva i samospoznaje.
Borili se mi ili ne duša ima svoje zakone koji su veći od nas. Vi ste u godinama kada je rad na duši veoma pozvan i plodan. Postoji puno iskustava koje traži da bude uobličeno, povezana, da dobiju svoj smisao i svoje mesto u nama. Sve što vam se sada događa ima svoju logiku u prostorima duše, kao što sam vam objašanjavao prošli put.
Nema nekog delotvornog načine da se olakšaju stanja u kojima se sada nalazite. Sveko ima neke svoje načine da kroz njih prođe. Nekome je lakše da bude u društvu, nekome da bude sam. Neko se napregne i radi, neko uzme odmor i doputuje. Neko se preda molitvama i veri, neko meditaciji. Neko piše, neko čita, a neko pokušava da ne misli i da se pravi kao da je u redu. Neko otpočne psihoterapiju, neko zatraži pomoći psihijatra i dobije lekove koji ga malo smire i uspavaju. Svi ovi načini su u redu i sve njihove kombinacije.
U danima tugovanja i naročito posle njih život za nas ima jednu novu dubinu. Tugovanje je deo življenja i način na koji se ispoljava naša ljubav.
S poštovanjem,
Nikola