Majka i otac mi se razvode.Sa ocem i nemam neki poseban odnos.Pod posebnim odnosom ubrajam to da nemamo zajednickih tema i nisam nesto posebno vezana za njega.Moj otac gleda samo sebe.Gleda kako sto vise da ima para,stanova i placeva.A za nas i ne mari.Od njega saam dobila psihicko napadanje.Ne smem da mu kazem da imam decka,da cu biti u gradu do 22h,drugarice mi ne dolaze,niti nocim kod drugarica i jos mnogo toga.Rekla sam mu svasta,tj istinu sta mislim o njemu.Napustio je stan u kom zivimo 13 godina.Sreo je sestu i pitao sta ona radi i kako je,i pitao je za mladju sestru,a za mene nije.Nemam nikakvo pitanje vezano za ovo.Ali eto,htela sam da kazem sve to.
Zdravo!
Hvala ti što si sa nama podelila svoju priču. Pošto nemaš nikakvo pitanje ja ći samo napisati jedan mali komentar.
Ja sam takođe dete razvedenih roditelja. Bilo je situacija u kojima sam osećao da su me duboko razočarali ili da misle samo na sebe. Bilo je i situacija u kojima sam im svašta govorio. Mislim da ni za rodtelje ni za decu nije lako da izdrže sva iskušenja koja život nosi.
Pogotovo danas trka za novcem može da zavede čoveka i da ga odvoji od života. Nekada nas rditelji jednostvno ne vide od svojih stavova i zapravo nisu prisutni jer su preokupirani svojim obavezama ali se plaše za nas, valja baš zato što san ne poznaju i žele da nas kontrolišu tako što nam razne stavri zabranjuju. Možda nas negde u sebi ipak vole ali ne znaju kako to treba da se pokaže pa sve na kraju izgleda kao napadanje.
Možda tvoj tata jednostvno ima svojih mentalnih teškoća koje sigurno nemaju veze sa tobom ali sa kojima ne uma da izađe na kraj. Ipak sve to uglavnom na kraju nekako prođe. Život nije tako kratak, deca rastau i dokazju se u svom životu. Na neki način i odnosi se menjaju i rastu zajedno s nama.
Želim ti puno sreće, Nikola