Зашто присуство других толико утиче на нас? 2020-11-09T19:09:12+00:00
Forum Život PitaCategory: Nesigurnost u sebe, Stidljivost, Povučenost...Зашто присуство других толико утиче на нас?
Anonymous asked 9 months ago

Поштовани, имам проблем којим сам насловио ово писмо вама. Наиме, као неко ко целог досадашњег живота има проблема са самовредновањем, самопоштовањем, самопоуздањем и сличним темама, читам свашта на интернету покушавајући себи да помогнем. И док ја тако годинама седим у стану и читам свашта, највише из психологије, све је супер. Толико откривајућих момената, толико препознавања у прочитаном, толико схватања и увиђања да нисам крив, да смо као људска бића сви једнаки и вредни и још сличних схватања.
Али сва та моја открића, сва та накупљена теорија, схватања и сл. падају у воду када изађем из стана и одем међу друге људе, а хтео не хтео то често морам као и сви. Као да ништа научио нисам, као да ветар све одува из мене. Само присуство других је довољно да више нисам онакав какав сам у свом дому. А још ако се деси неки сукоб,  или ако сретнем некога из своје прошлости ко ме је понижавао или сведочио томе, е онда се одмах подигну она стара осећања инфериорности, кривице, стида, страха и слично и тек тада се погубим. И то ме држи неко време чак и када се вратим кући. И онда јово наново, читање, мало се смирим, морам да изађем и опет будем начет…и ране никако да зарасту.
И не знам шта је то. Какав је то магичан утицај самог туђег присуства на нас, а камоли туђег понашања? Кажем нас, јер знам да нисам једини са овим проблемом, нашао сам доста туђих искустава на нету. Свакаква питања ми се јављају – шта је то што чини да сам један човек у свом стану,  а сасвим други напољу? Да ли ране икада зарасту или их доживотно лижемо? Може ли се човек уопште променити? Зашто знање није довољно и шта то још фали? Ако имате неке одговоре бићу захвалан. Поз.

)

1 Answers
Nikola Krstić Staff answered 9 months ago

Poštovani,

Ljudska vrednost ili bezvrednost, bilo koga od nas, zaista je univerzalna tema. I samom mi se ponekad čini da baš i nisam vredan da postojim i jedem ovaj svet i nemam ništa protiv tog mišljenja, čak imam utisak da mi donosi neku vrstu prijatne ravnodušnosti spram neizvesne bure života. Ipak su to pitanja na koja odgovor može i mora dati samo život u svojoj celini. Vredim nekome, makar jednom ljudskom biću ili jednom psu, i to je meni možda i dovoljno.

Za vas ima jedan mali savet. U susretu sa spoljašnjim svetom, zapravo sa ljudima iz vašeg života ili prošlosti ili sadašnjosti, pokušajte da gledate. Pokušajte da povratite svoje oči i opišite sebi šta vidite. Da li se smeše ili ne, da li vas gledaju ili ne, da li su tople ili hladne… Tako možete uočiti da projekciju polako manjate percepcijom. Verovatno će vam trebati godine da vežbate, budite strpljivi.

Srdačno,
Nikola

)