Reč ciklus znači krug. Ciklično je kružno, ono što se ponavlja. Tako u prirodi govorimo o ciklusu dana i noći, godišnjih doba, plime i oseke, punoće meseca na nebu itd.

Čitav svet kreće se kroz cikluse, koji nude prepoznatljivost, predvidljivost, koji znače ritam života. Dakle, kada govorimo o ciklusu, mi govorimo o ritmičnom ponavljanju. Na primer, možemo govoriti o ciklusu budnosti i spavanja. O ciklusu kontaktiranja i povlačenja. O ciklusu punjenja i pražnjenja, sitosti i gladi, udaha i izdaha. O menstrualnom ciklusu. O disanju kao ciklusu.

U geštalt terapiji najčešće govorimo o ciklusu kontaktiranja sredine od strane organizma, skraćeno ciklusu kontakta. Organizam ne bi mogao da opstane a da ne kontaktira sredinu. Tako govorimo o ciklusu kontaktiranja sredine i povlačenja, nakon čega će uslediti novo kontaktiranje i povlačenje. Organizam kontaktira sredinu da bi zadovoljio svoje potrebe (za hranom, vodom, vazduhom, defeciranjem, toplinom, sigurnošću, igrom i tako dalje).

Zinker je opisao niz faza koje se ponavljaju svaki put kada organizam kontaktira sredinu. Ove faze javljaju se našem neposrednom iskustvu, predstavljaju nešto što organizam doživljava pa možemo reći da je njihov karakter fenomenološki. Te faze su senzacija, svesnost senzacije, mobilizacija, akcija, put kontakta, osećaj zadovoljenja i povlačenje.

Na primer, osećaj žeđi je senzacija koje u jednom trenutku postajem svestan. Gledam oko sebe i razmišljam o načinu na koji bih mogao zadovoljiti žeđ, odnosno nalazim se u fazi mobilizacije za pokret. Kada se setim da u frižideru imam svežeg soka od pomorandži, voda mi kreće na usta i odmah pokrećem moje telo u akciju kako bih došao do željenog soka. Kada se konačno sveži, hladni sok razlije po mojim ustima, počinjem da uživam u osećaju svežine koja gasi moju žeđ, dakle nalazim se u fazi zadovoljstva, odnosno punog kontakta. U jednom trenutku počinjem da osećam da je moja žeđ utoljena a potreba zadovoljena. Bokal sa sokom više mi nije interesantan i odmičem ga od usta, ostavljam nazad u frižider. Nalazim se u fazi povlačenja. Nastupa mirovanje i tako nastaje prostor da postanem svestan svoje sledeće potrebe.

Za ciklus kontaktiranja sredine karakteristični su protok vremena i rast uzbuđenja (energiziranosti). Kada se ciklus kontakta predstavlja u Dekartovom koordinatnom sistemu, na apscisi je upravo vreme a na ordinati stepen uključenosti organizma u sredinu ili novo uzbuđenje koje organizam doživljava (vidi sliku).

Na primer, kada oseti da mu se piški, pas manifestuje porast uzbuđenja i počinje da laje. Kada vidi da obuvam patike i da zveckam ključevima, njegovo uzbuđenje je još veće i on skače od radosti. Kada konačno otvorim kapiju on će jurnuti napolje utopivši konačno svo svoje uzbuđenje u trk čistog zadovoljstva.

Koncept ciklusa kontakta ima veliku eksplikatornu moć (mnogo toga može da objasni), lako se ukršta sa drugim teorijama, kao što su teorija selfa i teorija mehanizama adaptacije, i stoga ima veliku teorijsku vrednost, a pri tome je, što je za nas posebno važno, veoma iskustven (fenomenološki). Ovaj koncept, bez sumnje, ima i veliku heurističku i integrativnu moć, a veliki broj terapeuta ga uzima i za prvorazredni dijagnostički instrument.

Često sam, međutim, terapeutima postavljao pitanje koliko se često sete koncepta ciklusa kontakta tokom samog rada i koliko često baziraju intervencije na ovom dijagnostičkom „instrumentu“. Po pravilu sam dobijao odgovore da se ovog „instrumenta“ u samoj terapiji setimo veoma retko, gotovo nikad, što odgovara i mom iskustvu. Izgleda da ga se kao sredstva razumevanja setimo tek naknadno, na superviziji, ili prilikom školskog analiziranja teorijskog rada.

Sve nas to navodi na zaključak da se koncept ciklusa u praksi slabo koristi kao dijagnostički instrument iz koga treba da proizađu neposredne intervencije u sada i ovde psihoterapijske seanse.

Kada govorimo o jednoj seansi, možemo govoriti o plodnosj praznini, zatim osvešćivanju potrebe i kreiranju figure, praćenju figure koja dovodi do kontakta i otpuštanju figure da bi se pojavila nova.

Grupni psihoterapijski proces u GT ponekad delimo na fazu orijentacije, fazu konflikta, fazu duboke povezanosti i zatim fazu nove orijentacije.

Na sličan način možda možemo podeliti i jedan terapijski proces.

Bliski pojmovi: Ciklus kontakta, Geštalt.