Ili da uzmemo neke primere koji su možda bliži savremenom čoveku. Ne želimo sebe da vidimo u svetlu sebičnosti ili samoživosti. Ne želimo da primetimo naša nastojanja da druge podredimo sebi, jer se to ne uklapa u sliku koju o sebi negujemo ili u ono kakvi bismo želeli da budemo (ego ideal). Ne želimo da priznamo potrebu za apsolutnom kontrolom, ili pakost, ili zavist, ili sujetu koju nekada doživljavamo.

Iz geštalt perspektive rekli bismo da cenzurišemo svoje doživljaje. Ne želimo priznati sebi da osećamo strah, ili zavist, ili ljubomoru, ili mržnju, ili ljutnju, ili bol. Zatim, često ne želimo da prihvatimo svoj deo odgovornosti, jer to pred nama otvara ledeno polje krivice, stida, neadekvatnosti. Radije se branimo optužujući druge, pravdamo se, kažnjavamo druge ili čak sebe.

Perls je verovao da sve što klijent nesvesno čini, sva odlaganja da govori, gestovi i govor tela koji su, najčešće nesvesno, u funkciji izbegavanja doživljaja, zapravo na svoj način predstavljaju i izražavaju doživljaj koji se nastoji sakriti. Primećujući, prateći i pozivajući klijenta da pojača ovakve nesvesne radnje, verovao je Perls, terapeut podržava klijentovu svesnost o načinu na koji prekida svoj doživljaj. I još više od toga, poziva ga da se uputi u samo središte svog izbegavanja i samim tim i doživljaja koji se izbegava.

Na primer, poznat je šaljiv slučaj klijentkinje koja je govoreći o svemu i svačemu, osim o svom braku, na karakterističan način vrtela svoju burmu. Kada ju je terapeut pozvao da to čini još intenzivnije, ona je, posle nekoliko trenutaka pojačavanja tog gesta, naglo skinula burmu, ljutito je bacila na pod i rekla da želi da se razvede. Tako je pojačavanjem gesta, tema koja je izbegavana sama od sebe postala figura, a doživljaj osećanja ljutnje prema mužu, koji je klijentkinja takođe izbegavala, konačno je bio izražen.

Cenzura, tj. autocenzura, u GT tretira se kao otpor ili odbrana. Terapeut je zapaža i poziva klijenta da je osvesti i da za nju preuzme odgovornost tako što će je pojačati i izvoditi svesno i namerno.

Još je Erih From počeo da razvija tezu o savremenim načinima bega od sebe, bega od slobode kako je on govorio, kroz medije, preterivanje u zadovoljstvu i slično. Tako danas možemo govoriti kako, kao na slici, savremena tehnologija i mediologija, isto kao i hedonizam, služe čoveku kao mehanizmi cenzure i autocenzure kojima se branimo kako od onoga što ne želimo da vidimo oko nas tako i od onoga što ne želimo da vidimo u svetu.