Centriranost
Rečnik Geštalt Pojmova – Akademija Geštalt Psihoterapije
Biti centriran znači nalaziti se u centru u smislu ravnoteže ili balansa.
U geštalt žargonu ponekad čujemo da je terapeut za vreme seanse bio dobro centriran. Ali šta to zapravo znači, teško je reći. Pođimo od ideje da je terapeut bio prisutan, što bi moglo značiti da pažljivo sluša, usredsređen je, podjednako je otvoren za svoje i za klijentove doživljaje, koristi sve tri zone svesnosti i tako dalje.
Dalje, dobra centriranost u smislu prisustva mogla bi značiti da terapeuta ne aficiraju lični nezavršeni poslovi s takvom urgentnošću da bi „uskakali“ u terapeutovu svesnost, ometajući njegovu koncentraciju.
Na primer, terapeut koji čeka da mu jave važnu vest o uspešnosti prijemnog ispita za njegovo dete, koji je u toku, verovatno bi mislima odlazio od klijenta, jer taj nezavršeni posao poseduje takvu vrstu urgentnosti i izrazito je jaka figura u polju.
Slično je sa drugim dominantnim potrebama, koje bi mogle remetiti terapeutovu centriranost. Ako je terapeut gladan ili umoran, potreba za hranom ili snom mogla bi ometati njegovu centriranost.
Dalje, dobro centriran terapeut je budan. Sposoban je i obučen da prati i ostane pripravan, da dozvoli da mu upadljive pojave ili upadljiva odsustva privuku pažnju. Na primer, budan terapeut zapaziće jasnu promenu u boji glasa klijenta koji je počeo da priča o odnosu sa majkom. Ili će zapaziti da klijent upadljivo prelazi preko terapeutovog komentara da je dirnut njegovom hrabrošću. Ili će zapaziti da klijent ne gleda, ne diše, ne ostaje dovoljno na temi. Ili će zapaziti da klijent na upadljiv način drži gornji deo tela, tako da izgleda kao kip, ili da steže svoje noge. I tako dalje.
Drugim rečima, dobro centriran terapeut je u dobrom balansu između spontanosti i svesnosti, spreman da pravi figure i da se spontano kreće kroz zone svesnosti.
Dobro centriran terapeut nalazi se u sredini između spoljašnjeg i unutrašnjeg, između svojih i klijentovih doživljaja, između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, između aktivnosti i pasivnosti (akcije i povlačenja) itd., u tom smislu da je spreman da spontano krene nekim od ovih pravaca, ali i da od njega odustane ako mu se učini da je neproduktivan.
Najzad, dobra centriranost može se dovesti u vezu sa svesnošću kontratransvera. Ako, na primer, terapeuta klijent podseća na neku značajnu osobu ili ako prolazi kroz iskustvo koje je u terapeutovom životu igralo veliku ulogu, dobro centriran terapeut će biti toga svestan i naći će načina da te uticaje ostavi po strani ili da ih na adekvatan način upotrebi.
