Poštovani, ne znam ni sam kako bih formulisao konkretno pitanje pa mi nemojte zameriti ako odem u neku širinu. Hteo bih da pročitam mišljenje stručnjaka, eventualno i da dobijem neki koristan savet mada sam svestan da teško mogu da ga dobijem jer su pitanja preopširna, a teme još šire. Da li je to zaista tako ili se to samo meni čini, ali vidim da je sistem tj. postavka naših država, međuljudskih odnosa, pa možda i čitavog sveta, nekako antiživotna, okrenuta od dobrobiti svih ka dobrobiti malobrojnih struktura. I to mi smeta, plaši me, sputava, nekako klonem duhom zbog toga. Instinktivno se od toga donekle štitim tako što ne pratim medije, ali ipak se i do mene probijaju poneke informacije o ljudskoj patnji i nevoljama. I, moram priznati, ne pogađaju me toliko neke informacije o prirodnim katastrofama, to nekako pripisujem prirodi, neizbežnosti života. Već me najviše pogađaju vesti o tome šta ljudi rade jedni drugima, kako bogati otimaju od siromašnih, moćni se iživljavaju nad nemoćnima itd. I ne znam šta ću sa tim. Ne mogu sa sigurnošću da znam, jer mi je dato da živim u ovom 21. veku, ali je verovatno ovako bilo tokom cele ljudske istorije i verovatno će tako biti sve dok nas ima. Zađem ponekad delimično i u religijsku oblast, čini mi se da je to zbog toga što smo nedovršena bića pa ne možemo ni da stvorimo bolji svet od onoga kakvi smo sami. Možda i previše filozofiram, ali mi se ponekad čini da ta potreba za sigurnošću i izvesnošću koju osećam, proizilazi iz toga što je neka naša suština došla iz večnosti, negde nam je ostalo sećanje da ne pripadamo ovom uslovljenom svetu, da smo ovde gosti, ili putnici, đaci…šta god. Voleo bih da pročitam neka vaša mišljenja, mislim da će mi značiti. Vi radite sa ljudskim dušama, čuli ste toliko priča kada se maske skinu. Koliko sam razumeo, vi ste pre svega geštalt psihoterapeuti, pa možda možete da kažete nešto o pojmu polja, koje ja (pogrešno ili ne) donekle vidim kao nešto božansko, nešto iznad nas ali čemu pripadamo. Pozdrav i izvinjenje zbog opširnosti i nejasnoće pitanja
Poštovani,
Jedino što mogu da vam kažem je da i sam delim vaše utiske i da me i samog neretko boli kada vidim ono što ste opisali. Zapravo baš tim pitanjem se opišerno bavim u svojoj knjizi “Vodič za toplokrve”.
Lično verujem, pa i u duhovnom kontekstu, da je to deo iskušenja življanja na ovoj planeti. Nastojim iz toga izvući insiraciju da sam budem drugačiji i da u polju mojih odnosa, kolko je u mojoj moći gradim i negujem drugačiji svet. Mislim da mi to donekle uspeva.
Srdačno,
Nikola