Poštovani, pre par godina preselila sam se sa suprugom u Beograd, a oboje dolazimo iz manjeg mesta. Ovde smo sami, imamo par rodjaka i par prijatelja koji nisu baš u blizini. Od kako smo ovde, ja se  borim sa nekim vidom anksioznosti, i strahovima koji su, ja mislim posledica promene sredine i uopšte načina života. Moja sigurna osoba uvek je moj suprug, na njega uvek računam kada mi treba pomoć, podrška, prosto kada znam da je on sa mnom lakše podnosim sve. Moj najveći strah u ovom trenutku je to da ostanem sama  (sama kod kuće na duže vreme, da putujem sama..) jer se takođe plašim da će mi se nesto desiti a da neću imati koga da pozovem u pomoć. Odlazak supruga negde na par dana, gde ja pritom ostajem sama, za mene je veliki izazov. Sada je predamnom još veći izazov, jer suprug mora u inostranstvo, gde će ostati neko izvesno vreme, možda i par meseci. Sama pomisao na to za mene je zastrašujuća, jer ću biti prinudjena da se sama snalazim u mnogim situacijama. Ne želim da demotivišem njega i da on odustane od odlaska zbog mene, ali opet ne znam kako da se pripremim na to i kako da to sama izdržim. Priznajem i svesna sam toga da nisam dovoljno samostalna, i pokušavam da promenim to, ali me plaši činjenica da ostajem sama, skoro bez igde ikoga, u velikom i tudjem gradu. Svaki Vaš savet je dobrodošao.