Dragi psihoterapeuti, Obracam Vam se ovde povodom situacije o kojoj ne mogu otvoreno da razgovaram sa svojim prijateljima ili poznanicima.Ja sam decko, a na aplikaciji za gej upoznavanje napravio sam profil kao cd devojka sa tudjim fotografijama. Nisam imao hrabrosti da stavim svoje. Bila su to dopisivanja sa različitim muskarcima, o njihovim i mojim fantazijama i jednostavno, nakon ekstaze nestajao bih. Da situacija bude gora, u tom trenutku imam devojku i u vezi sam. Devojku koju sam povredio.Nakon izvesnog vremena na tom profilu javlja mi se muskarac koji me odmah privukao. Kako je proslo dva dana, ja shvatam da previse zelim da se sve ono o cemu pisemo desi uzivo. Iz straha, prekidam komunikaciju. On je postovao to, ali nakon par dana se ponovo javio. Od tada počeli smo intezivno da se dopisujemo, zenska strana u meni je preovladala i toliko sam uzivao. Drhtao sam svaki put kada stigne poruka, srce mi bi udaralo ludacki, dah mi se prekidao. Noću sam ga sanjao, govorili smo jedno drugome lepe stvari i pomisljao sam da je to to, da to moze biti ona ludacka vrsta ljubavi, zbog koje Vam je sve bolje, draze lepse i da bi to za mene bila nova prica, potpuno. Devojka to primecuje, ja se trudim da sakrijem, ali ne uspeva mi. Ne primecuje razlog, ali primecuje to da sam odsutan, da ne mogu da joj se posvetim. Na njenu poruku ne reagujem, na njegovu jednostavno moram, zelim, ne umem i ne mogu drugacije. Zbog svega toga, odlicujem da prekinemo taj odnos, zato sto je to postalo licemerno sa moje strane i ja sam sve vise postajao dostupniji i otvoreniji njemu. Njega su privukle slike, ali zadrzale su ga moje ideje, price, stavovi, pogledi. Sve ono o cemu komunicirate kada vam je lepo i zeleo je vezu. Vezu koja bi bila drugacija od svih, a ja sam postajao sve vise svestan svoje dualnosti. Nisam mogao da poverujem da je to toliko jak osecaj da me je naveo da raskinem vezu i da uopste ne razmisljam o posledicama. Postao je moja potreba, a ja njegova. I nije se vise radilo o seksualnoj vrsti veze, bilo je mnogo jace. I sada je.Kako slike nisu bile moje, odlucujem da priznam to. On se oseca izdato i prevareno, a ja nakon toga vise ne mogu da se pokrenem. Bez apetita, bez sna, bez imalo volje. Razmisljam i u mislima mi je. Ne uspevam da se izborim sa time, a rekao je da mu treba vremena. Jako se tesko osecam, kao nikada ranije u zivotu.Ova situacija je slozena jako i znam da zahteva studiozan pristup, ali imate li neki savet za mene, neki koji odgovara na pitanje: Kako promeniti fokus i misli i da li je moguce da je ovo jednostavno Ljubav, bez pola, bez oblika, bez vrste?Hvala najlepse.