Poštovani,
nalazim se u jednoj situaciji koja me prilično zbunjuje. Nakon dosta godina dobila sam posao koji sam dugo želela. Nije mi novo i čudno što to nije onako kako sam zamišljala, jer ništa obično ne bude kao u našim fantazijama. Pa ipak, imam nekako vrlo kontradiktorne osećaje u vezi svega toga. Kao da na papiru i u teoriji imam ono što sam htela i to je posao zbog koga se ja osećam važno, pa se možda i ne usudim da vidim sve loše strane tog posla i ponajviše uslova na poslu. Međuljudski odnosi nisu baš bajni, a šef ponekad ima vrlo zdrave reakcije, dok je ponekad jako, jako surov. Ima naravno i puno nepravde s kojom se nekad nosim lakše, a nekad baš teško. Ali, nekako mi je najjači osećaj da sam uvučena u pomalo ludu priču i osećam da nije dobra za mene, a opet ja jako želim da ostanem na tom poslu. Često se pitam da li umišljam da je to tako nezdravo kako se meni čini ili sam ja ta koja se loše nosi sa tom prilično surovom atmosferom u kojoj imam osećaj da nemam pravo glasa, nego moram ili da trpim šta god mi se kaže ili da odem. Pored toga užasno sam nestrpljiva i lako planem, naročito na poslu i to mi se ne sviđa. Ne znam šta bi bilo pitanje, možda kako da razbistrim osećaje i shvatim šta zapravo želim i šta je dobro za mene…