Intencija – intencionalnost
Rečnik Geštalt Pojmova
Intencija ili intencionalnot, pojam je koji je u geštalt psihoterapiju stigao iz fenomenološke filozofije, koja za svog najpoznatijeg predstavnika ima Edmunda Huserla. Husrel je, naime tvrdio da je svesnost intencionalna. To treba da znači da je svesnost uvek svesnost o nečemu, da ne postoji prazna svesnost ili svesnost kao takva. Svesnost, kao jedna dimenzija naših doživljaja uvek je svesnost o senzaciji hladnoće (kažemo svestan sam da mi je hladno ili prosto, hladno mi je), svesnost o osećanju tuge, svesnost o bolu, svesnost o radosti koja mi ispunjava grudi toplom razdraganošću, čineći da sam svestan da želim da zapevam ili da zaplešem.
Slično kao i svesnost, opažaj je uvek intencionalan. Opažaj je uvek opažaj nečega. Opažam crvenu boju. Opažam prijatno lice drage osobe. Opažam terapeuta. Prazan opažaj, kao opažaj ničega, kao ni prazna svesnost, svesnost ničega, prema ovim filozofima ne postoji.
U geštalt terapiji ide se i korak dalje pa se kaže da, ne samo da je svaki naš oset i svako naše osećanje, svaki naš opažaj intencionalan, već je i svaka naša aktivnost intencionalna ima određeni cilj, određenu svrhu, teži nečemu. U tom smislu govorimo o intencionalnosti kao nameri. Nešto želim i to je moja namera. Nešto ne želim i to je moja namera. Naši opažaji, akcije, pažnja, retko su kada slučajni. Njih vode naše namere kao i celo naše ponašanje.
Pitanje je međutim da li su sve naše namere ili intencije stvar ega. Namerne, voljne. Iskustvo i istraživanja pokazuje da nisu. Naime u okrilju relacionog geštalt pristupa prepoznajemo intencije, čak i akcije, koje se odvijaju gotovo potpuno spontano, čak i pre nego ih do kraja osvestimo ili čak i dok nam nije jasno kuda i čemu teže, intutivno, predrefleksivno.
