Poštovani,
Posle tri godine skladnog i lepog zajedničkog života, punog pažnje i razumevanja, ljubavi… moj partner mi izjavljuje da se zaljubio u koleginicu, a da mene još uvek beskrajno voli. Ne zna ni šta mu srce u ovom momentu govori i na koju stranu krenuti. A ja da čekam… Nije mi ništa jasno 😲
Poštovana,
To je u stvari vrlo čest slučaj. Odnos, makar i najbolji, s vremenom postaje nešto što se podrazumeva i zaljubljenost se gubi. A zaljubljenost je uzbudljiva i stalno vreba priliku. Mnogi to onda kriju, jer zaista imaju osećanja prema partneru/parnerki i ne žele da žrtvuju odnos u kome im je lepo.
Ono čega u vašem postu nema, to ste Vi. Voleti znači biti razočaran. To je izgleda pravilo. To razočaranje može nas podržati da prekinemo ili da čekamo. Na oba imate puno pravo i to je, razume se, samo vaša stvar, jer samo Vi ćete snositi posledice jednog ili drugog izbora.
Mnogi će vam ovde reći da treba da prekinete takav odnos. Meni bi takav savet izgledao kao preveliko mešanje. Ne usuđujem se da bilo kome govorim šta da odluči, a nekada najbezumniji putevi baš donesu najveću dobit.
Ipak, ne mogu a da sa vama ne podelim da sam osetio ljutnju prema vašem partneru. To me navodi da se zapitam gde je vaša ljutnje.
Srdačno,
Nikola