U maničnoj fazi pacijenti često započinju mnoge poslove ali ih i ne završavaju, upuštaju se u razne projkete, često nerkitički, slini su rasipništvu i boemštini, pevaju, lumpuju, obećavaju, zavode, njihgovo stanje često liči na trans i može biti veoma naporno za sredinu.

Manična faza depresivnog poremećaja često je mešana sa  zloupotrebom alkohola i droga, naročito psihostimulansa.

S aspkta geštalt teorije (ciklus kontakta) možedmo reći da su manični pacijenti zaglavalji u fazi akcije i mobilizacije uz izostajanje punog kontakta i zatim povlačenja. Teži se ostajanju u akctazi bekrajne akcije koja ne dovodi do razmene, zadovoljenja i povlačenja, pa možemo govoriti da su menične osobe u osnovi uplašene od kontekta, odpuštanja ego granica i odpuštanja kontele, koje pun kontekta i povlačenja sa sobom nosi.

Tradicionalno-dijaloški pristup u radu išao bi, dakle za osvešćivanjem načina na koji osobe sabotira pun kontakt ili pomoću kojih poršlih iskustvava ili introjekata to čini.

Polaritet maničnoj fazi je depresivna, kada usled opšte iscrpljenosti ili kraha narcističkih težnji za velikim uspesima, osoba doživaljava potpuno povlačenje iz sredine, pad energije, beznađe, razočarenje, kajanje, potpunu prazninu i bezbvrednost. Ovo nije prirodno povlačenje posle punog kontakta, već pre pad sa vidina, pa tako manično depreivni poremećaj liči na mit o mladom Ikaru, koji u uzletu samopouzdanja teži da dosegne bogove a kada u tome ne uspe pada na zemlju sa velike visine.

Kroz fenomen rezoniranja blizak relacionom geštaltu teraput će u polju sa manično-deprisvnim klijentom verovatno osetiti snažan umor, ali i neizdrć, duboko nezadovoljstvo, nemir, najzad prazninu i bol.

Važno je napomenuti da iskustvo pokazuje da je u lečenju izražene manično-depresivne organizacije veoma važna farmakoterapije.