Nakon što je osetio strah i spazio vuka, jelen se daje u beg. Taj beg je njegova akcija. U obližnjem selu, nakon što je osetio da mu je hladno, seljak cepa drva. To cepanje drva je njegova akcija.

Dete koje oseća uzbuđenje novog izazova, penje se uz tobogan. To penjanje je njegova akcija.

Bića ovoga sveta su bića akcije. Naša senzornomotorička oprema (čula, mišćići, nervi) prosto vape za korišćenjem. Korišćenjem ove opreme, mi ne samo da razvijamo nove veštine i ne samo da mozgu šaljemo preko potrebne inpute kojih je gladan, već takođe trošimo energiju i uzbuđenje, što osim lučenja serotonina i drugih neurotransmitera, takođe izaziva i osećaj rasterećenja, zadovoljstva, prijatne iscrpljenosti.

Akcija, dakle ima nesumljivu, ogromnu vrednost za naše održavanje života, ali i za održavanje vitalnosti našeg organizma, za razvoj njegovih sposobnosti, za njegovo zdravo funkcionisanje kroz upražnjavanje prirodnih pokreta koji su mu urođeni i koji sami od sebe žele da se izvode. Sećam se situacije od pre desetak godina kada sam operisao krajnike. Kako sam desetak dana jeo pasiranu hranu, nisam koristio akciju svojim zubima. Iznenadila me je činjenica da sam u vilici i zubima počao da osećam neprijatnost nalik na bol. Mišići moje vilice i moji zubi prostu su me boleli od neaktivnosti, od nedostatka nadražaja koji im pruža žvakanje. Neaktivnost nekog dela tela vodi njegovom atrofiranju i gubitku funkcije.

Ali kakav je psihoterapijski značaj koncepta akcije u GT?

Isto kao i kod fizičke aktivnosti, mentalna aktivnost je naša potreba. Iskreni zagrljaj prijatelja koga nisam dugo video započinje senzacijom u mom telu i spontano se pretvara u pokret posezanja. Osećanja koja se u meni javljaju imaju prirodnu želju da se izraze. Espresija je u psihoterapijskom smislu takođe akcija. Artikulacija moga doživljaja, izražavanje osećanja, govor, plač, smeh, pokret zaštite ili posezanja u spoljašnju sredinu, mogu se smatrati akcijama koje su karkteristične kako za običan život, tako za psihoterapijsku seansu. Svaka ekspresija je dakle akcija.

Kada klijent oseća intencionalnost potrebe da se odmakne od mana ili da mi se približi, ako to ne izvede on pruža otpor potrebi za pokretom. Izostajanje akcije (koja je u tom trentku intencionalnost polja) traži da se odupremo sami sebi, svom impulsu (retrofleksija), traži energiju i kreira rast nezadovoljstva i neprijatnosti (suzdržavamo se , svesno ili nesvesno, da učinimo nešto što bi spontano učinili).

Sa druge strane izvođenje takvog pokreta predstavlja akciju koja donosi zadovoljenje potrebe i rasterećenje. Na terapeutu je sada samo da konstatuje i eventualno skrene pažnju klijentu na promenu koju je dozvoljavanje i vršenje akcije izazvalo. Slično je sa ekspresijom osećanja kao sa akcijom.

Svaka terapeutova intervencija takođe je akcija. Kada intervencija kao akcija ima kvalitet spontanosti, prirodnosti i lakoće onda možemo govoriti da ona nije samo potreba terapeutovog organizma, već potreba (intencionalnost) polja terapeut/klijent. Impuls da zagrlim svoga klijenta (naravno uz proveru i dozvolu kada to radim prvi put) koji se u meni, ili zapravo između nas, javlja kada se on pojavio sa snažnim i autentičnim osećanjima, impuls za brigom, impuls za udahom i izdahom, impuls za toplim ili možda čvrstim rečima, impuls za smehom predstavljaju zapravo započinjanje važnih akcija koje mogu ima lekovito dejstvo.

Ova uzajamnost akcije nekada se u literaturi naziva i plesom sa klijentom, što je dobra metafora da opiše kvalitet odnosa između terapeuta i klijenta, naročito kada ples sadrži kvalitet spontanosti, prirodnosti i lakoće (Margherita Spagnuolo Lobb). Najzad akcija kokreirana u polju klijent/terapeut nekada može i bukvalno biti ples, što govori o značaju i bazičnosti pokreta, koji se danas u GT sve više istražuje i koristi.

Ijako je Perls kritički gledao na akciju radi same akcije (Geštalt psihoterapija, 19..), nije teško zaključiti da je nama nekad potrebna sama akcija kao akcija, bez obzira da li dovodi do željenog ishodišta ili ne. Na primer psi se igraju radi same igre a ne radi pobede u igri. Ta igra im omogućava da razviju svoje veštine, vežabju, potroše energiju.