Geštalt
Rečnik Geštalt Pojmova
Reč geštalt nemačkog je porekla i može se prevesti na razne načine. Najčešće se prevodi kao celina, oblik (forma), patern ili šablon, konfiguracija. Ovim pojmom se želi reći da je celina više nego skup delova. Satni mehanizam koji kuca i pokazuje vreme nije isto što i gomila zupčanika i opruga stavljena na gomilu. Oblik, patern, šablon ili konfiguracija čine da je nešto baš to što jeste. Točak je to što jeste upravo zahvaljući svom obliku.
Važno je znati da postoji razlika između geštalt psihologije i geštalt psihoterapije. Geštalt psihologija razvila se u Nemačkoj i Austriji u ranom dvadesetom veku. Ova škola u psihologiji najpoznatija je po svojim doprinosima teorije percepcije. Najpoznatija od tih teorija kaže da mi ne gledamo delove, već vidimo celinu ili kontekst koja ima smisao i značenje. Na primer ako, kao na slici gore, naslikamo samo crne delove psa dalmatinca, i prikažemo ih bez kontura samog psa, mi nećemo reći da vidimo skup crnih fleka na beloj pozadini, već ćemo zapravo odmah i bez dileme videti psa dalmatinca. Ono što vidimo, nastojimo da uklopimo u neku prepoznatljivu formu ili patern. Anticipacija celine ili forme vodi percepciju. Teorije percepcije iz geštalt psihologije fascinirale su Fridriha Perlsa, oca geštalt psihoterapije do te mere, da je odlučio da novom pravcu da upravo ime geštalt psihoterapija.
Ovim su Perls i saradnici želeli da ideje otkrivene u oblasti percepcije prenesu na naš širi psihički život. Kao i naše opažanje, naša iskustva organizuju se u celine ili paterne. Svako naše ponašanje, čak svaka senzacije, emocija, aktivnost, jednom rečju svaki naš doživljaj, shvatljivi su iz perspektive celina kao što su organizam/sredina, umno/telesno, ja/drugi, nezavisnost/pripadanje.
Organizam svoj smisao i značenje ima samo u sredini u kojoj se razvio i koja mu je neophodna za opstanak. Ja se konstituiše tek u odnosu i relativnoj opouciji sprat ti (drugi). Telo i um su nerazvdojiva celina. Nezvisnost i pripadanje mogući su samo u relativnoj ravnoteži i dominacija jednog ili drugog predstavlja nefuncionalnost i znak je neuroze.
Svaki deo celine ima smisao i uloge u celini i njenom održavanju. Svi naši doživljaji (senzacije, misli, osećanja, osećaji, akcije, kontakti, povlačenja) imaju svoje mesto i svoju ulogu i važno ih je prepoznati i integrisati. Naši doživljaji daju se razumeti i protumačiti na pozadini konteksta (životnih okolnosti) u kojima se događaju. Samo u odnosu na kontekst oni imaju svoj smisao i svoje pravo značenje, svoje objašnjenje i ulogu.
