Anonymous asked 4 years ago Poštovani,
možda pravim od komarca magarca, ali bi mi mnogo pomoglo čuti mišljenje stručnjaka u vezi sa ovim pitanjem: da li je prihvatljivo da moj sin koji uskoro puni 15 godina dolazi dok spavam u bračni krevet kad moja supruga nije kod kuće? Moj posao je takav da sam često na putu i radim u smenama, dok moja supruga ima regularan kancelarijski posao. To znači da često spavamo u različito doba dana, ali naš sin se ušunja u krevet samo kad sam ja sam u njemu. On je inače divno dete u svakom pogledu, naravno da ima i problema ali osim ove činjenice ništa neuobičajeno za njegov uzrast. Moram priznati da smo ga možda pomalo razmazili jer je jedinac, ali je od prvog dana imao svoju sobu i nije spavao sa nama. Ja sam možda bio prečesto odsutan zbog posla ali sam svo slobodno vreme posećivao njemu i isupruzi. Možda je ipak osećao nedostatak oca, jer ne znam kako sebi objasniti da već dve godine radi to, čak i ako ja zbog posla ugrabi vreme popodne da se naspavam kad on inače ne bi spavao. Zapravo, i ne spava nego je uz mene i čita ili se bavi igricama na telefonu. U početku me je to činilo zadovoljnim, smirivalo me je i spavao sam bolje, ali sad se pitam da li je prevelik za tako šta. Prestao sam i da spavam bez ičega kao što sam bio naviknut. Ja ga i ne čujem kad dođe, ali i da nije tako ne znam šta bih mu rekao. Ne želim da misli da mi smeta, niti da ga povredim na bilo koji način, ali ne znam kako da reagujem niti šta da mislim. Moja supruga kaže da se brinem bez razloga, da nedostaje sinu zbog čestih odsustva, i možda je u pravu. Možete li mi na osnovu ovih nekoliko podataka dati vaše mišljenje? Hvala
N
Nikola Krstić Staff answered 4 years ago Poštovani,
Meni se takođe čini da je vaše prisustvo za njega važno, naročito u godinama u kojima je i da biste možda mogli da razvijate neke oblike vašeg, da tako kažem, muškog druženja, bez prisustva supruge. Možda ga možete povesti na posao, na dežurstvo, zajedno ići u teretanu, na jahanje, izaći u kafanu, šetati i gledati devojke, otići na utakmicu, razgovarati o poslu, novcu, biznisu, životu, kao da je odrastao.
Meni se dakle takođe čini da dečak traži vašu blizinu i vaše polje i u ovome što ste napisali ne vidim problem. Najzad to je i kulturološko pitanje. Razmena nežnosti između očeva i sinova možda je slabo razvijena u našoj kulturi. Mi ipak imamo potrebu i za blizinom i za bliskošću i za dodirom i ako sami od toga ne napravimo problem, to je sve verovatno prirodno.
Srdačno,
Nikola
anoniman
replied 4 years agoPoštovani Nikola,
hvala vam na odgovoru koji me je oslobodio jedne brige, sigurno ne velike u očima stručnjaka ali donekle opterećujuće za jednog oca. Svo svoje slobodno vreme posvećujem porodici, ni supruga i ja ne provodimo onoliko vremena koliko bismo želeli zajedno pa, priznajem, imamo običaj otići nekuda sami na par dana, ostavljajući sina babama i dedama. Od sada ću to isto raditi i sa njim, putovati i raditi ono što on želi nasamo, već smo isplanirao nešto i on je bio van sebe od sreće. I ne osećam se više nelagodno kad se privije uz mene dok spavam, otvorili ste mi oči i po tom pitanju, nekada prihvatamo kulturna ograničenja i predrasude a da nismo toga ni svesni. Hvala vam i za to, najsrdačniji pozdravi.