Dobro vece, ne znam kako bih pocela da pisem…Ali potrudicu se ,kao sto se i vi trudite da razumete..
Ja sam u dvanestoj godini bila jako pozitivna osoba sa obzirom da sam imala mnogo problema sa usima,operacije…A svesnost je pocela,tacnije postala sam svesna svega u sestom razredu osnovne skole kad mi je te godine 2012god umro otac, tada sam stvorila odbrani mehanizam jer vise nisam mogla da se nasmejem kad me neko udari,kad me neko maltetira..Postala sam agresivna i uzvracala,ali ubrzo sam shvatila da to nisam ja vec gora od dece koji izazivaju vrsacko naselje…Kako su godine prolazile ,takodje sam imala problema sa momkom ,koji je bio skriveni psihopata ,tad posebno sam pocela da izbegavam da se upoznajem sa ljudima,takodjer nisam vise ni ulazila u veze i ako jesam to dugo nije trajalo jer moj odbrani mehanizam i bilo sta sto je partner izazivao u meni tugu ja bih ga oterala…Problem je poceo jos mnogo gori ,da se bolje izrazim psihicki ,tad sam imala 18godina,pocela sam da se plasim da izlazim napolje, da ulazim u lift , da skratim uz dan u dan je pocela aksioznost ,ali prebrodila sam to uz pomoc prijatelja…Ali sad vec u 20 godini ,nemam bas sjajan odnos sa svojom sestrom koja je udata za svoga muza ,ocu da kazem da od njenog muza njegova porodica nisu sjajni i jednostavno ogorceni su , ne znaju za postovanje,jednostavno zlobni,ali opet su ljudi sto sam se i potrudila da razumem i da se sklonim od njih i da gledam svoj zivot…Najveci problem je to sto kad sam usla u vezu pocelo je mnogo da se isponjava sve iz proslosti ,jednostavno kao da vas djavo goni i ne mozete da pobegnete od tih misli cak ni kad imate odnos sa partnerom…Sve lose stvari su poceli da se isponjavaju ,ali sam ja to vesto krila osmehom,pozitivom preko dana, ali nastao bi problem nocu kad mi krenu suze,gusenje,hiljadu ruznih misle,a tada je pored mene moj dragi decko ,kako bih lepo izrazila,pokusavate da kazete vasem partneru sta vas muci ,ali ne mozete,jednostavno boli ,lakse vam je da precutite nego da kazete jer kad bi krenuli samo bi suze  krenuli,a srce se cepaju na komade…Ali partner tad nije mislio da nije nista ozbiljno vec jednostavno PMS .Kako se vreme odmicalo postajali smo sve bliskiji,ali ja sve zatvorenija ,znao je sve gde sam,nije bilo prevare,ali sam precutala o sebi i o svojoj porodici(jednostavno ni prijatelji nisu znali to ) ,kako se ja osecam i kako se sama borim sa tim i kako zapravo to niko ne zna jer svi misle da kad je osoba pozitivna i nasmejana da nema problema,a svi oni misle da imaju …..Da skratim pricu ,koliko sam skapirala ja sam svom partneru postala jako bitna,poceo je da me voli,da planira nesvesno zajednicki zivot sa mnom ,ali problem je nastao kada je bilo krstenje moje male sestricine i tada je video kakvi su zapravo od moje sestre muz njegova familija ,losi…Posle par dana je moj dragi poceo da me okrivljuje kako sam ga slagala,kako ga nece moja sestra nikad prihvatiti ,prosto poceo da tripuje da ako su od zetove familija losi da je i moja sestra i tada je nastajalo pitanje,,Zasto mi nisi rekla da nikad nisam bio prihvacen od strane tvojih ? ” ,a ja bih precutala i govorila u sebi da to nije tako i da jednostavno je drugacija prica ,ali knedla u grlu da odgovorim na pitanje je bila jace od mene ,ali najveci problem je sto je moj dragi u pocetku veze bio odsutan u smislu izlazio je dosta sa drugovima, nije me toliko pitao o porodici ,znao je samo da imam svadje,al nista vise od toga ne ,jednostavno moj odbrani mehanizam straha od otvaranje zbog proslosti …ocu reci ako u pocetku nije znao zasto bih ja pobogu se trudila da mu bilo sta kazem kad tad nije shvatao da zapravo ima mnogo gorih problema ,ali to dragi nije znao i onda sam smatrala da ni ne treba ni da pricam vise jer sto bih pricala kad to mog dragog neiteresuje ili je sa drugovima, jednostavno sve je znao sem kako je meni i sta se desava u mojoj glavi ….A onda moj dragi sa punim pravom meni kaze da sam ja njega slagala,a velika je razlika izmedju SLAGATI ILI PRECUTATI,verujte mi samo da sam ja osoba koja je ceo zivot bila iskrena i to me je mnogo kostalo u zivotu ,ali se nikad nisam bojala da kazem istinu ,ali doziveti posle godinu dana da vam partner kaze da zna da ga lazete,a zapravo ste precutali jer vas partner nije pitao sta se desava nit ga interesovalo  jednostavno sto bi nekom pricali ako ni ne pita ili u pocetku veze bio odsutan ,a ne pored vas da resite zajedno problem vec jednostavno sam sama prolazila kroz sve to i smatrala da ne treba niko da zna sa cim se ja nosim i koju tugu nosim…..Najgore je sto posle tog vece da vas neko tako tim recima povredi sa ,,Znam da si me lagala,zasto lazes” i sahrani vas tim istim recima i ako ste vec od zivota,proslosti,familije od svega propatili i trunete u sebe jednostavno sta god radila necu biti dovoljna i jako je tesko dokazati sebe ljudima koji kad je trebalo da znaju nisu bili tu ,nisu hteli da cuju vas na kraju docekaju sa sto si me lagala? Zasto sam to cuo od drugih,a ne od tebe? ,a toliko mu je tesko da mi kaze ,,Reci mi sta je istina,ja ne verujem tim ljudima,otvori mi se,dacu ti vremena da mi sve kazes polako bez pritiska ,imam razumevanje ” i naj iskrenije nemam volju za zivotom….Pomozite mi.