Poštovanje,
Imam 33 godine,i od kad znam za sebe imala sam 3-4 epizode vrlo za mene neprijatnih opsesivnih misli koje su trajale u proseku par meseci (sama sam se lecila).Uglavnom kad sam ih gledala sa distance vremena su pokazivale da je uzrok mog “bola” bilo zapravo nesto drugo sto sam maskirala sa prisilnim mislila.I uvek su imale element gubitka kontrole nad sobom.Prosli put,pre 10 godina su se javile posle raskida sa momkom koga sam tada mnogo volela i iako nisam osecala tugu zbog raskida sa njim,one su se pojavile nevezane za njega.Bile su vrlo jake i neprijatne i vezane za jednog momka u Pirotu.Srela sam ga i upoznala u Pirotu kad sam bila kod sestre i samo smo se upoznali,medjutim meni su pokrenule misli kako je taj susret bio sudbonosan i kako je meni sudjeno da ostanem u Pirotu i kako moram da ostanem…i to se cinilo kao velika istina iako sa tim momkom nisam imala nikakv kontakt i vratila se za Beograd.To je bilo toliko intenzivno da ako cujem da je neko iz Vranja,Pirota dobijala sam jake napade panike jer kao ja izbegavam svoju sudbiju….koja je jedino moguca.U nekom momentu doslo je do granice izdrzviosti jer prva stvar na koju bih ujutru pomislila je to ,i poslednja pred spavanje.Htela sam da se ubijem sa pilulama  u tom periodu samo da bi nocna mora prestala.Sprecila me je majka koja je u tom momentu dosla kuci.Tad sam joj rekla sve i videla koliko je povredjena i koliko je boli i obecala sam da to vise nikad necu da joj priredim.
10 godina kasnije ,u vezi sam sa momkom skoro 8 godina.Tokom veze,desavale su mi se prisilne misli sa vremena na vreme o tome kako treba da raskinem sa njim,kako nije onaj pravi ,tada bez ikakvog razloga.Sve je bilo ok.Pre par meseci,iz glupih razloga doslo je do mini svadje medju nama,inace smo momak i ja dosta povuceni po prirodi i konflikti su izuzetno retka stvar.Ja sam rekla da se plasim da me niko nikad nece voleti kako ja zelim ,gde je on rekao da ako mi on ne odgovara da mozemo da se razdvojimo…i pomirili smo se naravno.Ali od tada te misli koje su se samo pojavljivale sa vremena na vreme pojavljivale su dobile krila i od tada sam na procepu izmedju zelje da ga ostavim “jer nije onaj pravi” izmedju ljubavi koja mi je u srcu i izmedju straha da napravim bilo koji nepredvidjeni korak,jer bi taj korak vodio ka tome da ostanem bez njega.Tako da ako treba neku novu knjigu da procitam,odustanem jer ce to znaciti da cu morati da ga ostavim…ako treba nesto novo da uradim i izadjem iz kuce (a da nije posao) ne radim da ne bih poremetil tu krhku ravnotezu.Ujutru kad se probudim,ne znam da li ce impuls biti toliko jak da cu biti da ivici da to uradim,ili cu se diviti njegovom portretu na jastuku dok spava (zivimo zajedno).A uz to je konstatanan osecaj tezine na grudima i naravno krivica …jer mu to radim,jer to samoj sebi radim,jer se sve to dogadja….bila sam kod psihoterapeuta od maja do avgusta…pa jedanput kod psihijatra.Nemam zelju nikome da to pricam,pretvaram se da je sve super,mislim da sam majstor zvog zanata.Niko sem majke i najbolje drugarice ne slute da mi nesto nije kako treba.A ni one znaju.Preplasena sam cinjenicom da se mozda sve to desava jer zaista zelim da odem od njega,ali sam kukavica i ne zelim to sebi da priznam.A onda mi se nasmeje ili uradi nesto sto me smeksa i onda kazem sebi da nikad necu da ucinim nista sto bi ga povredilo.I onda povredjujem sebe,jer je tako lakse i jer znam da se nosim sa tim.Samo sto ponekad pozelim da se resetujem i da pocnem svoj zivot iz pocetka ,a onda se setim moje mame i obecanja koje sam joj dala i odustanem.I tada shvatim da sam saterana u cosak i da sam kukavica.Onda se okrenem Bogu i krenem da se molim da me spase greske (jer sam uverena da gresim,ako ostanem bez njega) i da me ne primorava na nesto sto ne zelim.
Uglavnom,epizode se krecu u krug i kao pokvarena ploca sam gde mi se iste misli javljaju koje ne umanjuju kao lose osecaje i napetost vec ih i povecavaju jer to znaci da je sve to istina.
Svesna sam da sve ovo deluje kao nesto bezazleno i kao nesto sto je nista naspram problema koji ljudi imaju,ali…svakome je njegova muka najveca pa tako i ja svoju pisem i pokusavam anonimno da izbacim iz sebe i mozda cujem neki pametan savet.
To je to.