Devojka je raskinula sa mnom posle skoro 3 godina veze. Veza nam je bila vrlo komplikovana, ja sam je previse zavoleo i ne kajem se nijednog trenutka za to iako sad ovih 15 dana bez nje kao musko placem svake noci i jedva podnosim ove surove dane, naravno voli i ona mene, ali ipak se dese cuda u ljubavi, nazalost. Uglavnom, ja sam krivac veze, zbog nekoliko razloga, sad cu opisati koliko mogu. Dopisivali smo se skoro 2 i po meseca, dok konacno nije pristala da izadjemo, poljubili smo se prvi put 19.8.2016, tada smo oboje zavrsili 4 godinu srednje, ja sam te prve godine upisivao u Beogradu Policijsku akademiju, nisam upao, za divno cudo, to je i njena zelja bila, ali je pauzirala, vec smo sledece godine bili zajedno na upis. naravno nismo prosli, stigli do kraja, i pali smo oboje, inace oboje smo iz Prokuplja. Ja sam upisao u jednom gradicu kod Prokuplja Visu skolu za racunare, a ona je nazalost otisla u Zemunu na Visoku za laboranta, sada smo zavrsili drugu godinu i ostala nam jos treca, gde sam ja planirao da odem u Bg da upisem master 2godine traje, a ona i 4godinu da zavrsi. Uglavnom, problem je u tome, sto joj ja nisam pruzao dovoljno paznje, i nisam je cinio srecnom, iako i ona mene voli. Poljubili smo se 19 avgusta 2016 godine, ona je tada posle nedelju dana otisla na 3 meseca u Svajcarsku da radi kod prijatelja, a njen rodjendan je 28 septembra, ja sam njoj cestitao rodjendan u 00:15min, da, znam. Zaboravio sam. Pokusao sam da se izvucem da sam nesto radio, ali zensko je to, i sve zna. Jos nekoliko puta zaboravio sam mesecnicu, na tom mom zaboravu strasno mi je zamerala, gde sam ja govorio da je to genetski, a ona je protivrecila to, i govorila kako treba da se potrudim. Ja sam se trudio, ali uzaludno sve ove 3 godine. kada je dosla iz Svajcarske, ja sam poceo vec da radim u trgovini pica, imao sam platu, i posle naredna 3 meseca dok sam radio, stvarno sam se trudio da spremim poklon za mesecnicu, i iznenadim je, posle nisam vise radio i nisam imao svoj dinar, poceo sam da zabusavam po pitanju poklona, jer mi majka nije davala kad god mi je trebalo, davala mi je posle da placam pica kad izadjemo i sve to, ali ne i kad mi je najvise trebalo, jos otpocetka ja nju nerviram, gde ja to nisam shvatao i primecivao, bio sam slep, kasnije smo poceli da se svadjamo cesto, jedva me je trpela da kazem na neki nacin, iako nista i nikad nisam zlokobno rekao i uradio nazao vezi, sve se svodi na poklanjanju paznje i njene srece koju nije bas dozivela kako treba da momak pruzi devojci, evo vec dve godine smo u vezi na daljini, niko nikoga nije prevario, htela je da raskinemo kad je isla na faks, ja sam reko ne, opstacemo, volim te, volis me, vidjali smo se skoro jednom mesecno, presli smo na dopisivanje i pricanje preko vibera uzivo, nazalost, meni je dovoljno bilo da je vidim, zagrlim, i tad se smirim kad je osetim u narucju, gde njoj to naravno nije dovoljno, jer je zensko i zeli vise, a ja nisam mogao to da joj pruzim ,to vise, jer nisam znao sta je to vise, poslednjih mesec i jace dana., pocela je ona mene da nervira, ne znam kako, i bas smo se ohladili od silnog nerviranja i svadjanja, ali nijednog trenutka nisam prestao da je manje volim ili slicno, rekao sam da je prolazna faza i da ce proci, gde je njoj jedne veceri prepuklo, kako vec da se izrazim, i sad smo tu gde smo. Nigde. Ima tu jos dosta detalja, ali eto da skratim koliko mogu. danas je proslo 15 dana, gde sam ja mislio da mi nismo u vezi samo 5 dana, veoma cudno, jedva podnosim sve ove ruzne dane i ne znam sta ce se izdesavati. Ona je htela da ostanemo u kontaktu, da budem tu kad joj trebam, da ona bude tu kad joj treba, u sustini neka vrsta drugova, gde je mene to previse iritiralo svaki put kad smo se dopisivali na kratko i culi preko telefona.Dopisivali smo se, hteo da resim problem, ona uporno nece i nece. Pre 3 dana smo pricali zadnji put, pricali, ona opet spominjala oko tog drugarstva, ja se iznerviram u trenutku, kazem kako ja to tako nmg, zelim te za sebe, pored mene, a ne drugari, suludo je za mene to. U prve dane kad mi je raskinula, slala mi je poruke, kako si, ovo ono i prekinemo, a ja sam tad i tugovao i bio ljut zasto se ovo meni desava i zasto i zasto. Sad smo u fazi gde se uopste ne cujemo, pitao sam je poslednji put kako si, ona kaze dobro sam, pitam je, jel si srecna bez mene, ona kaze, da, jesam, prezasitila sam se svega, naporno joj je bilo, nisam je slusao kad mi je pricala, imacu posebno mesto u njenom srcy, trebalo joj je malo dana bez svadja, a proslo je 15 dana.  I tako, ona sad dolazi u Prokuplje, mozda ce raditi u jednom kaficu, mozda nece, mozda cemo se vidjati po gradu, mozda necemo, ne znam, ne znam i ne znam sta i kako. Eto ja nju volim, kazem dovoljno mi je da je zagrlim i nista vise, i da je gledam i budem pored nje, a i ona mene voli kako kaze. Inace blokirala me iste noci na instagramu, obrisala sve nase slike, na fejsbuku isto, totalno vanredno stanje, ne znam kako da se ophodim prema ovoj situaciji. Ako ima pomoci, izvolite. Hvala.