Imam 32.godine. pre 8 meseci sam raskinula vezu koja je bila duga tri godine. Na poslu sam,pre 6 meseci ,upoznala coveka koji je stariji od mene i koji ima brak iza sebe. Jako mi prija njegovo drustvo i nekako mi je pomogao da zaboravim bivseg. Samo ja ne gajim prijateljska osecanja prema njemu kao u pocetku. Stalno razmisljam o njemu,neki put i ne spavam. Nekako… Nije to za moje godine… Nemam vise 15. Problem je sto ja nisam sigurna da li on nesto oseca prema meni. Desi se da me zove uvece jer je hteo da vidi sta radim,da li planiram da izadjem,pa kada mu kazem da ne znam,on se zbuni i krene da prica o drugim stvarima. Primecuje neke promene na meni kada se drugacije nasminkam (moj bivsi na to nije obracao paznju). Ali kada smo u drustvu,posto znaju situaciju za bivseg, on prica kako cu naci nekog mladog i dobrog i da se ne sekiram. Ne znam sta da mislim o svemu tome. Jedna moja drugarica je za to da se pomirim sa bivsim,ali ja ne zelim jer smatram da me nije vredan. Porodica je ocekivala da cu se udati za bivse decka i svi su bili sokirani kada sam raskinula. Pritisci sa svih strana,a ipak meni se ovaj covek svidja. Ali ne bih otkrivala svoja osecanja jer se jos uvek osecam povredjeno i nisam sigurna kome mogu da verujem
Poštovana,
Potpuno je prirodno da imate potrebu da se ne prepuštate otvoreno svojim osećanjima nakon završavanja duge veze. Prirodni pokret duše je da se u tim momentima vrati sebi i prati sebe, da čeka da se pojavi nešto novo, da žali, itd. Problem nastaje kada i ako povređenost i nepoverenje prerastu u rigidno i zaleđeno odbijanje svakog novog susreta i bliskosti. Priroda života je, između ostalog, biti i povređen. Razmislite da li biste želeli da ispratite svoju potrebu za intimnijim upoznavanjem tog čoveka, ako da, razmislite na koji način to možete sebi da dozvoljavate sitnim koracima koji Vas ne bi previše izložili i koji bi poštovali Vaš strah od novog povređivanja. Vi i dalje možete da ga upoznajete i postepeno se približavate i odaljavate onako kako je u skladu sa Vama, poštujući time i pokret Vaše povređene duše.
Srdačno,
Ognjen Vukotić