Zdravo,
Imam jedno pitanje, kao sto i sam naslov kaze o raskidu sa devojkom.
Ovako, mi smo mladi, zajedno smo oko godinu dana, ona je se mnogo vezala za mene, nije da ne moze da zivi i te gluposti, ali je se vezala i ne bi htela da me izgubi jer joj je mnogo lepo u nasoj vezi. Ja mogu da kazem priblizno isto, ali.. Trebamo da raskinemo, jer ja bih trebao da idem za inostranstvo, cini me se ako joj kazem tog dana kad bih trebao da krenem, vezace se u medjuvremenu jos vise, i onda da je to tad ne bi bolelo jos vise, hteo bih sad da joj stavim to do znanja da nasa veza mora da se zavrsi.. Da li imate neki savet kako bih mogao i na koj nacin, to da joj kazem? Jer kao sto sam reko mladi smo, u obicnoj vezi smo, nismo ozenjeni, nemamo decu da bih ja sad zbog nje morao da ostajem ovde, sto ona bas i ne moze da shvati jer me “voli”..
Hvala unapred i puno srece u daljem radu.
Poštovani,
Čitajući Vaše pitanje, primećujem jednu blagu nekongruentnost (neslaganje) u načinu na koji pišete i onome o čemu pišete. To me je pozvalo na razmišljanje. Naime, Vaš tekst ima jednu vrlo direktnu, pomalo surovu notu. Vi biste da raskinete sa njom, jer znate da putujete, da ste mladi i da je pred Vama puno novih iskustava u inostranstvu. Razumem takav stav. Ipak, pitam se, šta je to što Vas onda sprečava da to učinite? Delujete veoma spremni i odlučni pred tim raskidom. Kako to da onda ne možete jednostavno prekinuti vezu isto tako bistrog uma i realne direktnosti? Na kraju, u Vašem pitanju veoma se oseća Vaša, više puta napomenuta isključivost. Isključivost, odlučnost, direktnost – sve je tu, spremno da se servira u jedan jednostavan telefonski poziv ili izlazak u dugu noćnu šetnju…
Šta se ipak dešava u Vama, kada pomislite na taj raskid? Kada pomislite na tu devojku, koja Vas, kako kažete voli. Kada pomislite na tih godinu dana Vaše veze? Na smeh, radost, iskustva, tugu, bol, ljutnju i onda ponovo sve to ispočetka, kao neprevaziđena iskustva Vašeg odnosa? Da li je to ono što Vas ometa da jednostavno završite i zbog čega Vam treba naš savet?
Raskidi bole, hteli mi to ili ne, a godinu dana veze je sasvim dovoljno da se između Vas stvore barem male iskre ljubavi – to je ipak ono što Vas je i spojilo.
Pozivam Vas da razmislite o Vašoj isključivosti i da vidite možda šta sve može da Vam donese jednostavan razgovor o Vašim planovima za budućnost. Pozivam Vas da razmislite o tome da veza nije isto što i vezanost, te da Vas niko ne može naterati da promenite Vaše planove, niti Vaši planovi moraju da pate zbog drugih. Razmislite o tome kako planirate da odlažete taj momenat u kojem joj govorite o odlasku. Šta se tu dešava? Šta se dešava kada pomislite na odlazak? Na promenu? Možda je ipak za početak potrebno da sa njom razgovarate otvorenije.
Srdačno,
Ognjen Vukotić