Postovani, u vezi sam bila 3 ipo godine. Pre dva meseca decko me je prevario. Naravno, on to ne priznaje, sve negira, i kaze da su sve to samo gradske price i tracevi s obzirom da zivimo u malom mestu gde svako svakoga zna, i svako svakoga ogovara. Ja imam cvrste dokaze da to nisu samo price vec da me je on stvarno prevario. U pocetku se uopste nije trudio da mi dokaze istinu, posto vec tvrdi da nije kriv, jer kako on kaze, ne zeli da objasnjava nista jer zna da nije kriv i da nista nije uradio. Ja sam naravno prekinula kontakt sa njim, neko vreme se nismo culi, ali on je sada poceo da mi se javlja, i da mi prica kako me voli, kako mu nedostajem, da ne moze da zivi bez mene, da se kaje zbog svega, zbog toga sto nije preduzeo nesto vec je samo pustio da tako sve ostane, ali naravno, i dalje se drzi svoje price da je nevin. Videli smo se i porazgovarali  o svemu, i ja sam kroz njegovo ponasanje videla da je njemu stvarno tesko i da se zaista kaje. On sada zeli da se pomirimo, ali ja ne znam sta da radim i kako da postupim a da bude ispravno. Sa jedne strane bih mu pruzila drugu sansu, jer mi se cini da me zaista voli, ili ja to bar zelim da bude tako pa tako i vidim, a sa druge strane ne znam da li treba oprastati prevaru i takve stvari i kakav bi to odnos bio posle svega? Mnogo ga volim bez obzira na sve, i zao mi je sto se nasa prica zavrsila na ovakav nacin, zato i zelim da popravimo nesto ako se moze popraviti. Ali se i plasim da ne pogresim ako mu oprostim, jer cu tada uvek ziveti sa sumnjom, ne bih mu verovala, i strahovala bih stalno da to ne uradi ponovo. Da li treba da ti drugu sansu ili ipak ne?