Postovani,

imam problem neuzvraćenih ljubavi i stalno mi se svidja muškarac koji je nedostupan, a pored toga sam svesna da imam neku vrstu odbojnosti prema muškarcima generalno. Imam nekoliko drugova, ali mi to nije pomoglo da imam više poverenja u muškarce.
Pored toga, zbog nesigurnosti u sebe ne uspevam da eksperimentišem sa ponašanjem i da steknem neka različita iskustva sa nekim ko mi se svidja. Ne osećam se baš kao da sam žensko, nego više kao dete, a svidja mi se muškarac koji ima tu nedostupnost kao moj tata. Volela bih da se to promeni i da mi bude nekad bolje. Ako neko ima slično iskustvo, slobodno neka napiše.

Inače, moji roditelji su dosta uticali na to, jer mi je tata branio da imam dečka, a moja mama je dosta zatvorena po tom pitanju. Ja bih volela da imam sa partnerom i tu vrstu bliskosti koja mi je falila sa ocem i to bi me usrećilo. Imam 29 godina, mada to i nije važno, najviše je bitno ovo što sam rekla da mi se uvek svidja neko ko je nedostupan ili nezainteresovan za mene, pri čemu je to uvek neko otvoren i za koga mislim da će me sigurno razumeti i da ta osoba razume sve. Kao da je nedostupan, a u isto vreme baš takav neko je i osoba za mene.