asked 8 years ago
Poštovani,
Divan brak je u poslednjih dve, tri godine zašao u krizu. Sve manje razumevanja, sve više rasprava, sve više prebacivanja. Dete u osnovnoj školi.
Svaki razgovor se završava obostranim nerazumevanjem. Padamo sve dublje. Za sve sa strane mi imamo najbolji brak. Od početka smo bili upućeni i previše jedno na drugo zbog porodica koje su nas trovale njihovim problemima.
Svaki pokušaj moj da razgovaramo nas je vodio sve dublje. Bežanje jedno od drugog. Kao roditelji fantastični ali jedno za drugo katastrofa. Pažnja, ljubav jedno prema drugom je postojala, ne u onimmerilima kao ranije ali je postojala.
Seksualni odnosi sve ređi, beg sve dublji.
Pre mesec dana dobijam saznanje i istog dana priznanje od supruge da ima nekog drugog. Da to na nivou dopisivanja traje skoro dve godine a da na nivou ispijanja kafe i viđanja traje par meseci.
On se razvodi, pakao u njegovoj porodici.
Ruši mi se svet ali obzirom na to da ja moju suprugu volim i dalje kao prvog dana, predlažem smireno tri varijante, da pokušamo uz bračno savetovalište da pređemo preko toga (zaista to mislim), da se razvedemo i razdvojimo ali da opet uz pomoć nekoga naučimo kako da objasnimo to našem detetu, da joj dam vreme da razmisli i da živimo zajedno do njene konačne odluke.
Mesec dana razmišljanja uz moje nevešte pokušaje, loše pokušaje sa pažnjom, porukama, pozivima, mailovima da je pridobijem nazad su rezultirali samo njenim većim nezadovoljstvom.
Ona ne zna gde je, ide na posao, radi, spava, jede, brine se o detetu isto kao i ja.
Rekla mi je da je opterećujem da nema potrebe da je podsećam na naš brak, dete, tolike godine braka jer ona zna da sam joj ja najbolji prijatelj, da smo imali predivan brak, da smo se pogubili, da me voli, da je svesna svega i da je ostavim na miru.
I dalje je u kontaktu sa njim alu kaže da je i on dovodi do ludila sa porukama, pozivima i da se prosto svega plaši.
Žao joj je zbog svega što se desilo ali takođe sam joj ja glavni krivac za naše udaljavanje. Svaki moj pokušaj da se objasnim izaziva kontra efekat, bes, ljutnju…
Neću više slati poruke, ponašaću se koliko toliko normalno, ostavoću je sa svojim mislima. Da li je to doboljno. Pomozite sa savetom jer ja sam zaista ubeđen da uz malu pomoć nekog profesinalca možemo relativno da se vratimo u bajku u kojoj smo živeli.
Kako dalje?
Najlepše hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovani,
Izvinjavamo se na čekanju odgovora, slučajno smo prevideli Vaše pitanje.
Možete očekivati naš odgovor danas u toku dana. Veliko Vam hvala na Vašem strpljenju.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovani,
Hvala vam što ste nam pisali. Moram priznati da me je dirnulo vaše pismo, kao i način na koji govorite o vašoj supruzi i vašem braku. Izneli ste puno tema, na neki način sadržaj vašeg pisma prevazilazi mogućnosti on line savetovanja koje mi nudimo.
Ipak, napomenula bih nekoliko aspekata koji su mi bili značajni dok sam čitala vaše pismo. Vi ste tu, spremni za kompromise i prevazilaženje nesuglasica i problema u braku. Verujem da nijedan problem nije nerešiv ukoliko obe strane žele da učestvuju i pronađu zajedničko rešenje, nastave dalje, takođe spremni da svako prihvati odgovornost za svoje ponašanje i posledice koje proističu iz toga.
Kako ste nam napisali kako vaša supruga reaguje trenutno, moguće da ona za sada nije spremna da se suoči sa sobom, a takođe i sa vama, i da ne zna kako da postupi i kojim putem da krene. Trenutno možda nije dovoljno otvoren odnos da bi mogli najiskrenije da porazgovarate i možda je potrebno neko vreme da se stvari slegnu. Sve ovo ipak uzmite hipotetički jer nikako ne bih mogla realno sagledati celu sliku, u nedostatku važnih informacija i o vama i o njoj. Na kraju krajeva vi najbolje poznajete vaš odnos i razloge koji mogu da stoje iza njenog i vašeg ponašanja.
Vi ste verujem ponudili šta ste mogli i šta je u vašim mogućnostima. Kako je i u samim bajkama, pravilo je da nailazimo na prepreke, skrećemo sa puta, lutamo, približavamo se i udaljavamo od bliskih osoba, sve je to deo same bajke. Možda bi za vašu suprugu bilo korisno da se okrene svojim emocijama, možda i da sa nekim stručnim licem, terapeutom ili savetnikom, proradi svoju ljutnju, tugu i strah koji verovatno oseća.
Vi ste se postavili razumno ali bih vas pozvala da se takođe preispitate i vidite kako se vi sami osećate u krizi koja je pogodila vaš brak. Iskreno, mislim da svaki odnos prolazi kroz krize, uspone i padove, i da je potrebno međusobno poverenje i pre svega odluka da se odnos održi i da se kroz prepreke prođe. Način na koji se to radi zavisi od osobe do osobe, rekla bih da ste vi i vaša supruga u prednosti pošto ste i najbolji prijatelji.
Srdačno,
Bojana