Postovanje,
Odakle da pocnem.I ja kao i svi mojih godina se i dalje trazim.Imam 25.Nemam posao,radim na sebi koliko mogu..ucim.Prije godinu dana mi je nadjena kandida.Ja se i dalje borim sa njom.Simptomi su mi isti kao i prvi dan,kao da nista radila nisam.Postala sam toliko nezadovoljna,i ne mogu da funcionisem u skladu sa ovom bolesti.Stalno sam nervozna,sve mi je dosadno,ostajem kuci jer mi je bolje da me simptomi ne muce negdje drugo.U vezi sam dvije godine.U pocetku je bilo divno,posle se ta nervoza prenijela i na to.Postala sam ljubomorna,posesivna.Nikad u zivotu nisam bila takva,ali do sad mi nikad i nije stalo tako do nekoga kao sad.A sve su prilike da cu ga izgibiti jer stalno ludim na njega i za sve je on kriv a znam da nije,bar ne uvijek.Prije sam bila jako drustvena i nisam nista vise obozavala nego moje drustvo.Sad mi je sve svejedno.Sa deckom ne mogu vise ni da nadjem zajednicki jezik,jer mi je jasno da i on ludi samnom.Ne znam kako da mu pridjem vise.Palo mi je na pamet da idem kod psihologa ali kao sto rekoh nemam posao,nemam para.Ne znam sama da nadjem izlaz.Prije sam imala i hobije koji su me ispunjavali,slikala sam ulje na platnu,trenirala..zdrav zivot.Sad mi je sve svejedno.Samo mislim kad cu poci da popijem koje pivo da me opusti.Strasno je kad izgubis sebe!