asked 8 years ago
Postovani;
Imam 19 godina i student sam 1 godine od koje sam dao samo 3 ispita u prvoj godini.
Evo neko vrijeme idem po losem putu,postajem neodgovoran,neiskren i ne sluzi me koncentracija kao nekada,sklon sam porocima,kao sto su:ucestalo pusenje cigarete,sa vremena na vrijeme marihuana,kockam takodje ne svakodnevno al gubim novac,pijem pocesce,i znam da to ne treba,spustim se na zemlju 20 dana i nastavim istim putem,nekada svojevoljno,a nekada ne mogu drustvu da se odgovorim.Takodje sam i novac prerano osjetio posto sam radio lose stvari kako bi dosao do njega, hvata me neka depresija mala kad ga nemam,ali kad ga imam volim da izigravam nesto sto nisam i brzo ga potrosim,i uvijek mislim kako brzo da mi padne,i pokusam da izvrsim neku promjenu na sebi,ali uvijek imam neki izgovor sam sebi i nastavljam dalje,moji roditelji polovinu znaju,nisam bas iskren prema njima,prosao sam dosta iskustava,i htio bi ova iskustva da imam kao neko lose sjecanje i da pocnem od nule,ali nikako da pocnem,nije da necu posto imam jaku zelju da pocnem,ali kao da nemam snage da pocnem,pa bi htio jedno vase iskustvo da cujem?
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovani,
Vaša svesnost o svom “začaranom krugu” ponašanja, možda deluje kao mali, ali je zaista jedan krupan korak. Čujem Vas u tome da prihvatate svoje mane, vidite ih i ne ubeđujete sebe u suprotno. To je za sada na početku Vašeg rada na sebi i dovoljno.
Pritisak koji možda osećate, upravo je borba Vas starog i novih verovanja, uverenja, ponašanja, želja i snova koji se u Vama bude. Promene zaista nisu lake i ponekad je potrebno mnogo vremena i prihvatanja.
Možda Vam je od značaja moje ranije iskustvo, koje je. čini mi se, bilo slično Vašem, a ticalo se učestalog laganja porodice. Kada sam uhvatio sebe da sam došao do tačke pucanja preko koje laži zaista dalje ne bi uspevale (i čini mi se da se više puta u mom iskustvu pokazalo da laži imaju svoj rok trajanja) odlučio sam da podršku potražim upravo u porodici, pa i po cenu da toga da ih u nekim aspektima razočaram. Ipak trenutno ne žalim zbog svojih postupaka, tada su bili jedino što sam umeo i znao, to je bila moja kreativna adaptacija na velike probleme koji su me tada potresali. Stoga razmislite i budite sa onim razlozima koji Vas teraju da svoja iskustva ponavljate. Šta je to što time dobijate? Šta je to što Vam treba u ovom trenutku da biste sebi pomogli?
Srdačno,
Ognjen Vukotić