asked 8 years ago
Postovani,
Upadam u stanje histeruje i fizickog povredjivsnja sebe obicno u pms,a nekad i van toga. Cim osrtim da stvari ne idu onako kako smatram da treba u mojoj porodici ili po nekom dogovoru da moj dragi menja i zaboravlja planove ili dopusta drugim ljudima da nam remete dogobore ja osetim bes. Mogu da istrpim veoma malo. Krece da rasze bes i cim on krene da me ubedjuje da je to u redu dati nrki ljuda treba da se ispostuju pre naseg dogovora ili sl.ja krecem da vicem,bezim ako imam gde ili u kuci cupam sebi kosu,udaram glavom,rukama,cime stignem sebe po telu. Nakon toga se dobro isplacem i posle nekog vremena sam u redu do slede prilike. Sta mi savetujete i ima li leka za to
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovana,
Preporučujem Vam da pročitate pitanje pod naslovom “[url=http://psiho.slavisa.us/blog/postavite-pitanja-psihologu/postavite-pitanja/alarm-1/6184.html#p6184]Alarm[/url]” koji je slične prirode kao i Vaše.
Kao i prethodnu korisnicu, želeo bih da Vas podržim da svoja ponašanja istražujete dublje psihoterapijom ili drugim oblicima ličnog rada. Pozivam Vas da pogledate da li postoji nešto što ne govorite svom partneru, a što je za Vas važno? Da li postoje drugi načini da mu saopštite šta želite? Takođe, pogledajte Vaš problem šire od konteksta u kojem se nalazi. Povežite sa svojom prošlošću, projekcijama budućnosti, dajte mu smisao. Posmatrajte emocije koje se tada javljaju? Okidače? Da li Vas na nešto podesćaju te scene?
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Postovani,
Hvala na odgovu i sto ste me uputila na tekst gotovo iste sadrzine.Vidim da nisam jedina u toj vrsti problema. Vasa pitanja su me pidstakla na razmisljanje i setila sam se da je moja majka bila gruba prema sebi u svadjama sa ocem.Setila sam se i mladica sa kojim sam davno bila u duzoj vezi koji bi u mom prisustvu povredjivao sebe svaki put kada sam zelela kraj veze.Moj dragi ne zeli kraj veze.Zivimo zajedno.Molim Vas za jos jednu smernicu.To sto sam prepoznala scene iz proslosti kako mi to moze pomoci za rad na sebi? Da li to znaci razmazenost,samozivist ili neki vid dusevnog oboljenja poverdjivati sebe kada ne ide sve po planu? Ili je to neko nesvesno prepisivanje scena iz proslosti i kako to prevazici?Unapred hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovana,
Drago mi je da, prepostavljam, osetite olakšanje, kada ste svesni da niste jedini sa ovom vrstom problema.
Izražavanje može biti lekovito kada se izvodi nenasilno, na jedan određeni način koji opisuju mnoge psihoterapijske strategije. Veili bol skloni smo da zaledimo u svojoj prošlosti, jer to može biti jedini način da nastvimo dalje. Kasnije međutim možemo se vratiti zaleđenom bolu i ispoljiti ga. Na tu temu možete pročitai naš članak koji se bavi [url=http://www.psiho.slavisa.us/tekoe-sa-kojima-nam-se-moete-obratiti/treumatino-iskustvo/263-traumatino-iskustvo.html]radom na traumi[/url].
Ipak, impulisvnost i intenzitet osećanja koji opsujete najčešće ima istoriju koja seže sve do detinjstva.
Na drugo vaše pitanje ne mogu da odgovorim jer nisam klon da na dtanja duše gledam s pozicje osuđivanja (razmaženost, samoživost), niti sa pozicje samopravdanja (duševna bolest). Mislim da to nisu najbolji načini da se bavimo sobom.
Mi jesmo skloni da odigravamo našu prolost ako nemao drugih, kreativnijih načina da je izrazimo, obuhvatimo i damo joj smisao u sadašnjosti.
Srdačno,
Nikola