asked 8 years ago
Добро јутро!
Имам једно питање…Можда и није једно али ћу се потрудити да не одуговлачим. Наиме,имам 17 година и никада нисам имала дечка. Не желим још увек. Таква сам просто. Међутим, када год упознам неког дечака, тај обавезно мора да се заљуби у мене. Например, упознала сам пре месец, два једног друга мог друга тако да кажем, коме сам се свидела само из приче и сама моја појава. Изашли смо пар пута и видела сам да жели везу. Ја сам њему морала лепо да објасним да нисам још увек ни за шта и да ми је жао стварно што нисам као остале и што се нисам с њим смувала на првом састанку. Није се наљутио, само је рекао да не може да ме гледа као другарицу и да неће одустати баш због тога што нисам као остале. Онда, почела сам да радим сезонски пре 3-4 недеље и тамо постоји један дечко од 22 године коме сам се одмах свидела, а рекао ми је да не зна ни он сам како то да опише. Нон-стоп се врти око мене док радим, кад прође уштине ме за образ и слично. Жели да изађемо, а ја избегавам. Не знам да ли треба, али избегавам јер не желим још ништа ни са ким, а превише је оних који су заљубљени у мене. А ја сам према свакоме неутрална, као да не разумем шта се око мене дешава. Сад ћу Вам рећи…Њих 5-ца су заљубљени у мене, а ја не знам шта да радим. Како да се понашам? Увек се питам, зашто баш поред толико девојака баш у мене да се заљубе???? Сасвим сам обична девојка па ми је зато и чудно како их није привукла нека која даје све на готово, мсм ако ме разумете. Збрка ми је у глави јер ме зову да излазимо, а ја избегавам и налазим изговоре мислећи да ћу тако нешто поправити. Имате ли неки предлог?
Хвала Вам унапред!
С поштовањем,
Милица
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Zdravo,
Potpuno je u redu da povlačiš granice svojim udvaračima i ponašaš se u skladu sa onime što tebi trenutno prija. Još uvek si svakako mlada i pred tobom je zaista širok spektar znanja o odnosima i vezama, koje ćeš verovatno imati prilike i sama da iskusiš.
Podržao bih te takođe i da eksperimentišeš, a pod tim podrazumevam da pomalo, onoliko koliko misliš da je u redu za tebe, dozvoljavaš sebi (i drugima) da se bolje upoznate. Naravno, na tebi je, kao i do sada da odlučiš da li će od toga biti nečega ili ne, jer izlazak ipak ne mora ništa da znači. Razmisli šta je to što te sprečava da izađeš sa njima? Da li je to nešto što ti uopšte i želiš? Ako ne, razmisli, kako se osećaš po tom pitanju? Ako je to neprijatnost, kako mi se čini, razmisli o tome odakle ta neprijatnost potiče? Da li si ti u redu sa tim što ih izbegavaš? Da li bi možda mogla da pronađeš direktniji način od izbegavanja kojim bi mogla da pokažeš svoj stav?
Srdačno,
Ognjen Vukotić