Pozdrav!
E pa ovako,da pocnem sa svojim problemom.Stvar je u tome da sam sasvim slucajno upoznala decka,preko interneta koji nije iz moje sredine
Tacnije,ja sam iz C.G a on iz Srbije.Poceli smo dopisivanjem,vremenom je sve preslo u nesto vise.Dogovorili smo se da se nadjemo i upoznamo uzivo,naravno prije toga smo se gedali preo Skype-a.Dosao je i taj dan,on je dosao u C.Goru i proveli smo zajedno 3 divna dana.Nekako sam bila sigurna da je on prava osoba za mene.Vec tada.On je poceo pricu o braku,jer kako on rece Veza je na daljinu ili se uzimamo ili nismo zajedno.Od tog dana smo u vezi.Svaki dan se cujemo,u vecernjim casovima i gledamo preko kamere.Zavoleli smo se ludo.Sloga i postovanje je ono sto cini nas odnos.Dosao je u obliznji grad na par sati da se vidimo i vratio se.Ja sam odusevljena tim da je spreman na sve zbog mene.Ja sam mojima rekla za njega i on je dosao kod mene kuci da upozna moje roditelje i brata.Imao je tremu,sve je proslo uglavnom kako treba.Nedugo zatim,ja sam sa mojima otisla da upoznamo njegovu porodicu.Kada smo otisli tamo,ja sam se pogubila od treme.Bas sam cijelo vrijee imala tremu.Da bi me on pred svima zaprosio. 🙂 Pristala sam.Njegovi su me prihvatili lijepo,ali je problem sto sam ja od treme bila izgubljena.E sad,uskoro treba da se uzmemo.On zivi sa njegovima,drugi sprat cemo da sredimo za nas dvoje.Ja kako dani prolaze,imam toliku zabrinutost i brigu kako cu ja da se uklopim.Da li cu moci da se opustim ili cu biti u grcu kao kad smo bili kod njih.Kako cu da zivim u zajednici,ipak je druga sredina i bicu daleko od mojih 300km.Jednostavno sam puna razmisljanja i raznih pitanja.Nadam se da ce te mi udijeliti dobar savjet. 🙂 Hvala!