asked 7 years ago Poštovani,
Sve oko sebe vidim crno. Nemam prijatelja, ili barem tako mislim… Otac mi radi kao vozac pa ga vidjam nedelju dana u 3 meseca. Majka skoro da ne obraca paznju na mene… Ne znam sta da radim. Postala sam nervozna i ,,nadrndana,, i sa svima bih se svadjala. Tuzna sam po ceo dan i ne smejem se kao pre. Zatvorena sam sada sa manjkom sapouzdanja….
Moja tetka je psiholog i par puta je pokusala da razgovara samnom, ali sam se uvek pravila da je sve uredu. Jednostavno, sramota me je da pricam o tome… 🙁
Par puta sam zelela da izvrsim samoubistvo, ali to nisam uradila jer bih povredila osećanja onih koje velim (baka, deda, sestra)
Da li da odem kod nekog drugog psihologa, ili pak porazgovarram sa tetkom? Ili da ne idem nigde i ne razgovaram ni sa kime? I da to prodje sama od sebe?
Ili ako postoji da sa nekim razgovaram na skype besplatnO?
PS: Imam 14 godina 🙁
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Zdravo,
Period puberteta i adolescencije zna biti izuzetno buran, zbog brojnih promena koje se dešavaju u jednom iznenadnom i kratkom periodu. Potrebno je da znaš da to nije ništa čudno i neobično, tvoja preosetljivost i upoznavanje sa drugom stranom svojih emocija, veoma je česta u tvojim godinama.
Naravno, tvoja razna iskustva koja si navela, svakako mogu igrati veliku ulogu u onome kako se danas osećaš, međutim za to je potrebno malo više istraživanja kroz rada na sebi putem, na primer psihoterapije. Ukoliko možeš, razgovaraj sa svojom tetkom i vidi da li možda može da ti preporuči rad sa nekim.
Što se tiče besplatne psihoterapije, možeš pogledati sajt [url=http://www.pricajmootome.rs/]Pričajmo o tome[/url], koji upravo imaju ovu uslugu, te ih možeš kontaktirati oko informacija. Veoma mi je drago da se u tim godinama aktivno baviš radom na sebi i tražiš pomoć, mogu da vidim da ti je važno da upoznaš sebe i pozivam te da nastaviš da neguješ tu introspekciju i odgovornost kod sebe.
Srdačno,
Ognjen Vukotić