asked 9 years ago
Zdravo!
Pre nekih nedelju dana sam otpoceo vezu sa devojkom koja mi se zaista dopala i koja mi je predstavila to “nesto”.Sve je krenulo onako kako i sam smatram da treba.Poruke za dobro jutro,pa za laku noc,zatim vidjanja i zelja da se sto vise i sto bolje upoznamo.Ni sa cim nisam hteo da zurim,zeleo sam da vreme ucini svoje.Medjutim,nakon pet dana,ona je raskinula uz obrazlozenje da nije spremna da pristupi vezi na pravi nacin,te da ne zeli da me povredi.I ako se trudim da razumem zasto mi je to rekla nakon pet dana,ne polazi mi za ruk da shvatim.Vise sam iznenadjen nego povredjen.Muci me i to sto sam dugo bio sam i kada se ona pojavila,trudio sam se da ne pomislim “to je to” iako sam svojski zeleo da to bude to.Bar jedan odredjeni vremenski period duzi od pet dana.Inace,na istom smo fakultetu pa cemo se i vidjati.Sa svime ovime se granici i cinjenica da jos uvek nisam imao seksualni odnos sa devojkom,ali moram odmah da napomenem da ovu devojku nisam gledao sa tog aspekta,nije me to zanimalo odmah.Ali znate kako to vec ide,verovatno,gomila sumnji,zatim neki osecaji krivice i pitanja “sta cekas do sad” i tome slicno,a ta pitanja vesto eliminisem,ali se ona vracaju.I cela ova situacija mi deluje konfuzno,ne mogu da se sastavim skroz.:-)
P.S.Krenucu u teretanu,po nekoj proceni,vezbanje ce mi pomoci da skrenem misli.Puno pozdrava!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Zdravo,
Ne mogu da zaboravim prvi januar prošle godine, kada mi je stigla poruka od devojke sa kojom sam tada bio nešto što ni ona ni ja nismo specifikovali. Nakon mesec dana, zaista drugačijeg odnosa, specifičnog po mnogo čemu, ali zaista magičnog, ona je poslala poruku u kojoj govori da joj je žao, ali da nije spremna da ulazi u vezu, da joj treba vreme da bude sama. Interesantno je i to da sam čitao njenu poruku, baš onda kada sam se spremao da uslikam nešto za nju, tada je i stigla, mislili smo jedno o drugom u isto vreme, izgleda. Bolelo je, ali mi je i laknulo, jer se desilo to čega sam se i bojao od momenta kada smo se upoznali, to što me je progonilo svakog dana kada smo bili zajedno, znao sam da će se nekako to završiti i eto, završilo se.
Trudio sam se da sebi ne kažem da sam siguran, da smo u vezi, trudio sam se da je ne uplašim brzanjem i kao i ti želeo sam da se upoznajemo polako, da, kao što kažeš, vreme učini svoje. Kasnije mi je rekla da su je isti misli brinule kao i mene – Šta smo mi kada toliko vremena provodimo zajedno? Izgleda kao ljubav, ali hoće li to neko od nas priznati? Mislim da je to prirodno, kada se dvoje ljudi upoznaju, strah još uvek postoji, sve je novo, a ono staro nam je već toliko poznato i ušukano, lako tamo možemo ponovo pobeći.
Kada mi je stigla poruka, desilo se nešto čudno u meni, ali odlučio sam da pustim i prihvatim to što je napisala. Potrudio sam se da istinski razumem, da osetim i pre svega da verujem. Odlučio sam da pokušam drugačije i bio sam srećan što je osetila da sa mnom može da bude iskrena, da ima veru i snagu da mi to ispriča i da odluči da tako završi. Posle par meseci, ponovo smo se sreli i sada smo u vezi već godinu dana.
Pokušaj da vidiš u sebi, da li možeš da joj veruješ i da je podršiš u tome što je donela takvu odluku, koji god da je razlog imala. Verujem da te celo iskustvo boli, ali u odnosima ništa nije samo naša krivica. Nema načina na koji si mogao bolje da reaguješ da bi se situacija drugačije razvijala, jer je ovo iskustvo koje si dobio. Pokušaj da vidiš kako je vredno za tebe, da li je vredno za tebe. Pokušaj da vidiš kako se osećaš, da li si tužan, ljut, povređen, zadovoljan. Na kraju pokušaj da ne bežiš od konfuzije, prihvati je i budi sa njom, razgovaraj sa njom i vidi šta ima da ti kaže. Iskoristi da rasteš kroz svako iskustvo.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Hvala najlepse na odgovoru,pogotovo zato sto me je naterao da se zapitam i razmislim o svemu.