Zdravo,

Kao sto pise gore u naslovu, imam problem pri gubitku svesti u zdravstvenim ustanovama. Uvek se dogadja kad dajem krv na analizu, a skoro uvek kada samo prosetam kroz bolnicu. Posete nekom u bolnicu retko prodju bez mog onesvescivanja. Nekad je dovoljno da se dobro skoncentrisem, da se potsetim situacije u kojoj sam se onesvestio i da osetim predsinkopsko stanje.

Simptomi koji prethode onesvescivanju su klasicni za “emocionalno onesvescivanje”. Prvo srce pocinje ubrzano da radi, mucnina se polako pojavljuje, pocinje zamagljivanje vida i srce se usporava. Sledeca slika koje se secam je da lezim na podu. Neko mi je podigao noge i polako mi se vraca svest. Stanje nesvesti obicno traje od nekoliko sekundi do desetak sekundi. Desava se da pri padu udarim glavom u nesto i nakon toga se brzo osvestim.

Samo cin onesvescivanja nije nimalo neprijatan. Cak mi se cini i da je trenutak kada sam bez svesti trajao jako dugo. Za tih desetak sekundi sanjam jako prijatne i lepe snove. Za kratko vreme posle osvescivanja se osecam prijatno i sveze. Najveci problem je sto kada se onesvestite u bolnici svi misle da bolujete od ko zna cega, a vi samo imate neracionalan strah od necega 🙂

Zbog gore opisanog izbegavam da idem u bolnice i da dajem krv na analizu, sto na dalje planu nije dobro. Jednostanvno ne zelim drugima da pravim problem time sto cu se onesvestiti.

Imate li neki predlog? Kak prevazici trenutnu situaciju i otkloniti taj potsvesni strah kod nisam svestan, ali je jaci od svesog dela mene?

Srdacan pozdrav!