Postovani,
Moje ime je I*, student sam Filoloskog fakulteta, master studije.
Ne znam da li ovo ovako funkcionise, ali probacu:)

Imam problem sa kontrolisanjem stresa i emocija, pogotovu ljutnje, nervoze. Previse shvatam sve licno, cesto mislim da me ljudi ne cene dovoljno, da me potcenjuju i da nisam dovoljno dobra. Stalno mi ljudi govore: previse si emotivna, previse si dobra, idealizujes ljude itd. U pokusaju da sve to eleminisem kad je pocelo da mi ometa svakodnevnicu, ja sam se pogubila. Reagujem na prvu loptu, a onda kada prodje malo vremena shvatim da sam pogresila, da preterujem i da ne treba tako da reagujem, ali ne znam sto sam takva u trenutku.
Ne volim sebe dovoljno i ne cenim, uvek sam pod nekim opterecenjem, ne zivim opustenim zivotom… to nije uvek bilo tako, ali okidac svega bilo je to sto me je pre malo vise od godinu dana ostavio decko u kojeg sam bila jako zaljubljena, to mi je potpuno srozalo samopouzdanje, inace su me svi momci ostavljali jer sam se prebrzo zaljubljivala u njih, sve sam to brzo prebolela jer i nije istina da sam se stvarno zaljubila-sve je bilo moje idealizovanje, ali ovaj poslednji put je bilo bas tesko, i mnogo me je promenilo-osetljiva sam, stalno tuzna, brinem, pod stresom sam, u isto vreme odaljila sam se od nekoliko jako dobrih prijatelja i od tada ja ne prepoznajem sebe… Pod stresom sam svakog dana, svakog trenutka. usamljena sam dosta jer se povlacim od ljudi uglavnom, a inace sam prilicno ekstrovertna licnost, medjutim, sada, zbog ovog mog stanja iz kojeg ne znam da se izvucem, povukla sam se dosta. Radim dosta, na poslu gde me ljudi ne cene i potcenjuju, i razumem – pocela sam da radim pre godinu dana. I taj posao me cini da se osecam lose- stresan je i odnosi sa kolegama su zategnuti tako da ne znam kako da se uzdignem iznad svega toga i mislim pozitivno. Zelim da se resim ovog stresa i da se opustim, ne razmisljam toliko o tome sta ko misli i sta ko kaze, ne opterecujem se i mislim pozitivno, ali ne znam kako da uticem na svoj mozak…