Zdravo
Imam 17 godina i nikada nisam imala vezu. Iskreno, ne mislim da je to neki problem niti to nešto mnogo utiče na moj život. Ali, pomalo osećam strah da neću nikada upoznati nekoga ko će mi u potpunosti odgovarati i sa kim ću biti srećna. Smatram da sam jako mlada i da ne treba da žurim, ali činjenica da je većina mladih danas potpuno “poludela” i da ću jednog dana biti ismevana(možda), zbog moje “situacije”, jako me zabrinjava. Često me drugarice, koje su moje vršnjakinje, i koje menjaju momke na svakih dva-tri meseca, navode da se zapitam da li ja imam neki problem. Jer, kako to da one uspevaju da upoznaju, i pritom udju u vezu sa mnogo momaka, a ja do sada nisam uspela ni jednom? Svaki drug sa kojim sam postala bliska, je počeo da oseća nešto prema meni, i svaki put, ja bih sve upropastila i oterala bih ih od sebe, na kraju ostajem i bez druga i bez dečka. Nemam nijednu društvenu mrežu, ne volim da izlazim, lepo izgledam(i ja to mislim, a i drugi), nisam glupa, normalna sam, ali nemam pojma šta je. Možda se ja ne trudim, možda izgledam nezainteresovanao, možda što nikad ne prilazim prva nikome i nisam baš nešto društvena? Ne znam. Svakako sam ja imala prilike, ali sam ih uvek propuštala jer sam uvek dozvoljavala da moj ponos donosi odluke. Ali ne mogu da se promenim, takva sam. Kažem, mislim da nije problem što imam 17 godina i nisam imala dečka, jesam mlada, ali ozbiljno ću se zabrinuti ako isto ovako bude i za par godina. Imala sam potrebu da vam se “izjadam”. Hvala. Pozdrav