Imam 17 godina, ali cesto sam tuzna, i zapravo duboko nesrecna…
Imam majku, ali je zapravo nemam. Odrasla sam uz babu, dedu i tatu. Ona predstavlja samo figuru u mom zivotu, i nista vise. Nikada nije bila moja podrska, oslonac… ne zna sta volim, a sta ne… ne zna moje osobine, a o drugim stvarima da ne pricam. Ne vidi kada sam tuzna, kada se nesto desi, nista ne vidi… omalovazava moja interesovanja, ciljeve… Ustane i ode na posao, briga je da li sam ja jela ili ne, sta cu da radim i to, a kao brine za mene… tako je od kada sam se rodila! Takav je moj svaki dan! 1000 puta me vredja, svasta prica, kune, ponizava, namerno zeli da me povredi recima, sto vise moze.. U sustini, nije ona sposobna da voli bilo koga. Zaista. Ne ume svako da voli… Ja znam da ona mene ne voli, bezbroj puta je dokazala.. VERUJTE DA JE TAKO! Ne voli nikoga sem sebe, ali mislim da ni sebe ne voli! Ona je psihicki nestabilna osoba, ima nekih psihickih problema. Znam da pije “nozinan”.. i jos nesto, ne znam sta… Mi se svadjamo svaki dan, po ceoo dan. A fali mi, ponekad, da me zagrli, poljubi, utesi….. da bude majka!!!! Prica mi “Dabogda se nikad ne vratila, poginula..” “Dabogda ne docekala rodjendan…” “Bas cu ja da radim a ona da uziva.. nista ne radi, ceo dan se izlezava samo” Patoloski je posesivna isto.. Umislja neke stvari, zaista.
Mog tatu stalno kontrolise i ljubomorna je bez razloga… Ja nju ne volim, uopste… I postoji jedna osoba koju mnogo mnogoo volim.. kao majku donekle.. Ima 40ak godina, i profesorka je.. takodje me voli, zaista mnogo i neuobicajeno, nema svoje dece..Ali ona nikoga skoro ne voli, na prvi pogled je jako hladna i arogantna, ali to je samo prvo pogled.. najbolja je osoba i mnogoo voli, kada zavoli, ali je nekako udaljena od svh drugih ucenika i e dozvoljava im da budu bliski, da se ma kako priblize.. samo meni, ne znam zasto… Zavolela me je, i sada smo jako, jako bliske… Pricam joj dosta stvari, razume me, saslusa… ohrabri, savetuje.. takodje prica mi dosta licnih stvari… Mnogo mnogoo vise mi je od profesorke.. izdvaja me i na casu, uvek pita sto sam namrstena kada jesam, sta se desilo…Ogromna, ogromna mi je podrska! Bezbroj puta me je nasmejali, ohrabrila, ulepsala dan… mogu da joj kazem sve sto mislim, ne plaseci se da ce nekome reci… na hodniku mi pesnicom overi kao kad dobijem dobru ocenu iz necega, kada joj kazem… dopisujemo se ponekad… Ali kada ne dodje u skolu, kao da mi niko nije tu.. tuzna sam i sve mi je prazno nekako.. ne znam.. Drugi kazu da sam mnogo i preterano vezana za nju. Niko skoro to ne razume.. Mnogo pricam o njoj.. i misle da sam opsednuta njom i ona da preteruje sto me voli tako i sve… A ja bih najvise na svetu volela da je moja majka, sto znam da je nazalost nemoguce… I mnogo vise mi nekako ona znaci od svih drugova i drugarica.. A moji vrsnjaci misle da sam dobra osoba, to mi svi kazu, ali da sam dosadna i da ih gusim.. Nemam mnogo prijatelja i volela bih da se promenim. Izgubila sam 2 jako bitne osobe u zivotu.. oko nje smo se posvadjali, uvredili su je nesto i ja sam svasta rekla, ali naravno, izvinila se posle..
Bilo je kasno…
li takodje meni ni do koga skoro nije stalo, retko koga ja volim, bas.
retko… ali koga volim – bas volim. Takodje, nekako mnogo mi je stalo do srece tih ljudi koje volim i da ih obradujem, iznenadim. Za rodjendan im kupim dosta poklona, vatromet, tortu… preterujem nekako… znam i to.. Volela bih da se promenim, i ne znam sta da radim svakako?! Unapred hvala
Pozdrav!