asked 9 years ago
Imam 17 godina i u poslednjih godinu dana se plasim mraka sve vise svaki dan. Dosla sam do tog stupnja kad spavam sa mamom i upaljenim svetlom. Jos veci strah imam kad sam sama kuci. To je sve jer kad sam sama ili kad treba da spavam cujem korake po kuci, cujem da neko pusta vodu, evo veceras sam potpuno sama bila u kuci i cula sam da neko otvara i zatvata frizider. Pozvala sam decka i pricala sa njim preko fona da se ne bih plasila i izasla iz sobe da vidim da l ima nekog i nije nikog bilo. Tada sam prekinula da cujem to i onda sam cula glasno disanje. Ne mogu da podmesem ovo vise, nocu ne mogu da spavam, budim se na pola sata ili sat jer mislim da mi neko ulazi u sobu. Plasim se previse, a svi misle da samo umisljam.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Pozdrav, imamo isto godina i identican problem.Znam kako ti je ja se plasim mraka zbog silueta koje se vide krajickom oka iako su mi rekli da vecina ljudi vidi u mraku siluete krajickom oka, jednostavno sam plasljiva a mraka se samo plasim kada razmisljam o njemu.Nekad uspem da zaspim u zamracenoj prostoriji kada sam jako umorna i kada ne razmisljam o tome da se nalazim u njoj.Jednostavno pokusaj da legnes u krevet kao sto po danu lezes da se ispruzis ne razmisljajuci o mraku.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Zdravo,
Strah od mraka je zapravo urođen i ima svoju bijološku funkciju a to je da nas sačuva od onog što bi mrakom moglo biti skriveno. A kako narod kaže u strahu su velike uši pa možemo čuti ili videti svašta.
Kada je taj strah preintezivan, onda to može biti u vazi sa nekim našim lošim iskusvima a nekad sa nekim našim drugim strahovima, kao što je na primer strah od života. S druge strane prirodno je da imamo i ono što nas štiti i podržava, neku unutrašnju vatru, hrabrost, ljubav u našem središtu koja nas čini živim. Čini mi se da ti je teško da se povežeš s svojom unutrašnjom snagom s jedne strane i da je moguće da se zapravo veoma plašiš za sebe i svoj život s druge.
U tvojim godinama to je prilično uobičajno. Strah je tada valiki a osećaj snage krhk jer se još nismo potvrdili u životu kao odrasla osoba a napustli smo sigurno zemlju gde su nas čuvali dobri duhovi detinjstva.
Tada nam je potreban dobri čarobnjak, neko ko je vać duboko zagazio u mrak i dovoljno snažno osetio da u sebi nosi svetlost. To može biti učitelj, rođak, stadiji prijatelj, psihoterapeut. Neko ko može da bude neka vrsta novog oca jednoj mladoj, jedva odrasloj osobi. Potraži ga.
Neka te tvoja unutrašnja svetlost čuva od mraka.
Nikola