asked 9 years ago
Studiram psihologiju,cetvrta sam godina…Jako se plasim,cak me taj strah iz sna nekada probudi,da necu umeti svoj posao da radim u struci i onda jos veci strah sto se kraj studija blizi i jos veca panika sto ne znam sta zelim,hocu,volim,mogu da radim u psihologiji tj u kojem smeru,instituciji…Sporo ucim.. Mojim kolegama neki ispit oduzme 15 dana a meni treba mesec,mesec i po..vise puta to isto moram citati..dok u swakodnevnom zivotu,nemam taj problem sa pamcenjem.. Sve to mi postaje mucenje .Sta da radim? 🙁
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Zdravo,
Poznato je da često motivacija studenata posustane pred sam kraj studija, zbog toga ogorman broj njih odluči da produži u apsolventsku godinu. Četiri godine napornog učenja i režima koji traži fakultet, nije ni malo lak i nama je svakako u jednom trenutku potreban odmor od svega.
Sa druge strane, cilj nam pomaže u učenju. Imanje cilja nas može motivisati i gurati. Stoga je jako bitno da sebi definišemo zašto radimo nešto što radimo.
Razmisli da malo odmoriš. Završavanje u roku svakako nije garancija da ćeš odmah dobiti posao. Međutim, pogotovo u našem društvu, važi to “moranje” završavanja fakulteta u roku i sa visokim prosekom, što nas studente svakako može dodatno stresirati, onemogućavajući nam da idemo svojim tokom.
Dozvoli sebi vreme u kojem ćeš moći da se posvetiš sebi i kroz to dođeš u kontakt sa onime što želiš. Svašta možeš pronaći u zapostavljenoj duši, veruj mi. 🙂
Takođe, možda shvatiš da je psihologija takva “nauka” da se može integrisati sa gotovo svim stvarima kojim se ljudi bave – marketing, ekonomija, koučing, consulting, itd. Ona može biti jako zanimljiva i slobodno eksperimentiši sa onime što ti voliš, vidi kako se psihologija uklapa u to.
Srdačno,
Ognjen Vukotić