asked 8 years ago Poštovani,
Imam ćerku od 14godina.Puno laže i izmešlja razne priče.Svi koju su sa njom u kontaktu znaju da ona laže i zbog toga ima problema ,nekad i osobe koje je je okružuju uvlači u te priče.Čak i mi kao roditelji sumnjamao u sve što kaže jer na obično pitanje ona slaže i to očigledno.I kad pokušamo da razgovaramo ona sano ćuti i neće ništa da kaže.Hiljadu puta sam joj rekla da ako nekaže gde je problem nemožemo da ga rešimo.Danas sam je vodila kod psihologa u domu zdravlja.Vidi se da je jako ljuta i da je jako povređena ali nije želele ni njoj ništa da kaže.Neće da sarađje.Otišla je u školu ja kući.Kući sam našla papir gde je pisala neka svoja osećanja.Pročitala sam i zhvatila da ona misli da se ja pretvaram da želim da joj pomognem i da uvek verujem nekom drugon a ne njoj.Situacije su tako očigledne gde smo utvrdili da ona bespotrebno laže a posle je drugari napadaju jer nežele da ih laže.Sama izazove nevolju takvim ponašanjem.Vidim da je jako ljuta na mene i da sve sto uradim da joj pomognem protumači pogrešno.Kako da joj priđem kako da joj pomognem?Jako su joj negativne misli čak u pričama koje sam pročitala pominje i da je rešenje svih problema samoubistvo.Šta da uradim dok jos nije kasno?
S poštovanjem,
očajna majka
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Laganje kod mladih skoro je uvek u vezi sa manjkom samopouzdanja i nedostakom poverenja. U situaciji velikog nedostatka poverenje u vas kod vaše ćerke, veoma je teško naći način da joj pomognete direktno jer će vaše pokušaje, kao što vidite doživaljavi kao neiskrene. Možda je jedini način da joj u ovaoj situaciji pomognete indirektan, korz rad na sebi.
Čini mi se da su u tom radu za vas važne teme poverenje u vašu ćerku, ne u to šta ona govori već vere da ona u sebi ima dovoljno snage i poctencijala da prerasta svoje razvojne teškoće. U ljudskom biću, pa i krhkom i mladom leži velika moć i većina nas prerasla je velike krize samopouzdanja. Mnogi od nas u tim godinama bili su očajni i vodili su velike borbe i osećali sa potpuno sami. Valjda čovek korz to mora proći na putu odrastanja.
Obratite pažnju na to da u vašem postu nema ni trunke pozitvne reči za vašu ćerku. Nastojte da se koncentrišete na ono dobro u njoj. Ima li ona talenete? Kakav je đak? Ima li u njoj dobronamernosti? Kako provodi svoje vreme? Ima li bar jedan kvalitetan odnos u koji ima povrenje, možda sa nekim rođakom ili nastvanikom? Obratite pažnju na to je je našla izvanredan, kreativan način da izrazi ono što je muči, a to je pisanje. Izražavanje doživalja stvarnosti, makar on bio i iskrivljen, lekovit je za dušu i oslobađa.
Druga velika tema za vaš rad na sebi ticala bi se neprijatnog pitanja kako ste i šta Vi grešili. Nema boljeg načina da mlada osoba počne polako da vraća povrenje u nas nego naše istinko interesovanje da otkrijemo načine na koje smo pravili greške pa i doprineli nedostaku povrenja i samopouzdanja kod svoje dece. Naša spremnost da otkrivamo i priznajemo svoje greške u jednom odnosu veoma je lekovita za taj odnos jer menja način na kojim smo mi u njemu prisutni tako što nosnoi novo poštovanje drugog, njegovih doživaljaja stvarnosti i njegovih odluka. Ništa nije tako lekovito za naš odnos sa mladima kao naše nastojanje da im ponovo i ponovo poklonimo razumevanje i poštovanje čak i u onim odlukama koje smatramo pogrešnim, kao što je odluka da se laže.
Vera i svesnost načini su da se nosimo sa svojim očajem. Svesnost je to bi prepoznali i priznali svoje greške. Verija je tu kada pogledate u sve ono dobro što ste učinili za nju, od prvog dana i časa kada je ugledala svet. Sve je to utkano u njenu krv i sva ta ljubav i briga boriće se za nju iz nje same, i bće tu sa njom i onda kada Vi to ne budete mogli.
S poštovanjem,
Nikola