asked 9 years ago
Nedavno sam priznala sebi da imam pogresne ljude oko sebe-lose drugarice,zlobne,ljubomorne,negativne i pokvarene.Pored njih se osecam uzasno i gubim svoje pravo ja,te sam odlucila da se udaljim.Medjutim,sada mi se cini da sam potpuno sama i da necu uspeti da uspostavim nova prijateljstva.Idem na fakultet ali tamo prosto nisam pronasla ljude koji mi odgovaraju jer smo previse razliciti (interesovanja,nacin zivota,ponasanje) da bi bilo sta funkcionisalo. Znam da je bolje biti sam nego u losem drustvu,ali me zanima [b]kako da prebrodim ovaj period sanmoce[/b],da ojacam,dok ne nadjem neko novo drustvo? Kako nastaviti dalje?
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
U prirodi modernog čoveka jeste da samoću posmatra kao nešto loše, tužno; kao nešto u čemu smo nemoćni. Zaista, samoća može biti takva, pa i gora, ukoliko ne umemo da slušamo sebe u njoj.
Ne postoji bolji način za naš rast i razvoj do suočavanja direktno sa sobom, a na koji način je to bolje činiti nego kada smo samo i jedino izloženi sebi. Budistički monasi praktikuju meditaciju u kojoj se po mesec dana uklone od ljudi i provode je u samoće, smatrajući da je to najbolji način da ojačaju svoju volju i poznavanje sebe.
Stoga, više bi trebalo da se zapitate – Kako mogu da ispunim ovu samoću sobom? Razmislite šta je ono što VAS i samo vas čini srećnom. Da li postoji nešto čime ste oduvek želeli da se bavite? Da li ste negde želeli da otputujete? Krenite na psihoterapiju, jogu, učlanite se u književni klub, mogućnosti su preširoke. Pokušajte da slušate sebe i vaše telo u miru, bez osuđivanja i bez potrebe da tu bude još neko da bi vas video, podržao ili komentarisao.
Samoća je blagodarna, a tišina u njoj može da vam bude pesma koju ćete slušati onda kada vam bude najpotrebnije i kada budete odlučili da budete sa nekim ljudima. Jer najbolja ćete prijateljstva moći da skolopite onda kada znate sebe, svoje granice, svoje mogućnosti i kada težite da samoj sebi budete najbolji prijatelj.
Srdačno,
Ognjen Vukotić