Zdravo!

Ne mogu a da ne primetim, da nam je u poslednja dva-tri dana stizalo dosta sličnih postova, za koje mi se čini da si pisala ti. U svakom postu, imaš drugi broj godina (u dva 12, u par njih 13 i evo sada 14), a priča i situacije su donekle slične. U redu je ako ti nije prijatno što se obraćaš nama za pomoć, ali treba da znaš da davanje lažnih informacija može doneti “štetu” samo tebi, a pod štetom podrazumevam to da možda ne dobiješ odgovor koji bi bio adekvatan za tebe i samim tim ono što ti treba. Ovaj forum je anoniman, te tako tvoj identitet niko ne može saznati. Ukoliko sam pogrešio, svakako izvini.

Pre teoriji geštalt psihoterapije promena dolazi onda kada prihvatimo stvari onakve kakve jesu, a ne onda kada forsiramo potrebu za menjanjem. Čini mi se da su ovakvi emocionalni ispadi i teškoća afektivne kontrole normalni za tvoje godine i da je na tebi samo da postaneš svesna stvari koje te teraju da tako reaguješ, kao i to da postaneš svesna šta se dešava u tebi kada ti se javi potreba da se svađaš, zaključaš u sobi, itd. Ako se iza takvih ispada kriju neke druge emocije, kojih u tim trenucima nisi svesna (a često je tako), onda počni polako da dozvoljavaš sebi da doživljavaš te druge emocije i da ih izražavaš. Ako je to tuga, dozvoli sebi da plačeš, pokaži i izrazi svoje emocije i osobama kojima to želiš (kao na primer svojoj sestri). Vežbaj da pre burnog reagovanja, odsediš u miru 5min, kao u maloj meditaciji, u kojoj bi disala duboko i razmislila o svom sledećem koraku.

Što se dečka tiče, tu ti zaista ne možemo mnogo pomoći. Roditelji imaju pravo da ti postavljaju uslove, ti imaš pravo da ih rušiš i da se buniš. Da li ćeš ih lagati i imati dečka iza njihovih leđa, to je potpuno tvoj izbor.

Srdačno,
Ognjen Vukotić