Do skoro sam i ja imala taj problem ( imam 22 god,a to me je pratilo od 13 do 19 godina)

Pošto ti imaš tek 17 savetovala bih te da odeš do školskog psihologa,dobrovojno,jer ti on može dati savet kako da kontrolišeš izlive besa.

Nisam neki psihijatar ili psiholog tkd ti je najbolje da se posavetuješ sa nekim ko se u to razume.Najbolje je da prvo popričas sa roditeljima,a kasnije da odeš do psihologa ako ti razgovor sa roditeljima ne pomogne.

Eto to ti je od mene :)))

Hvala na savetu puno, ali radije ne bih mesala skolu jer me blam, ne znam, da me svi vide da ja idem tamo, svi bi me zapitkivali sta je bilo i to.
A da li si ti isla kod psihologa ili tako nesto i da li si za ovo imala ajde da kažemo neku dijagnozu??

Pošto sam tada imala 13 godina,i mene je bilo sramota da idem kod psihologa.

Na moju sreću u mojoj školi je radila kuma od moje tetke za koju sam bila mnogo vezana.

Na slavi kod nje sam napravila jedan ispad, jer me je sestra iznervirala.Kada su svi gosti otišli,ja sam bila u sobi njenog deteta i čitala sam mu priču.

Pozvala me je da dođem do nje. Pitala me je zašto to radim.Ispričala sam joj problem i bilo mi je mnogo lakše

Rekla mi je da svoj bes kontrolišem spavanjem xDDD

Ukoliko nemam nekih velikih obaveza,da čim osetim potrebu da odem da otspavam pola sata-sat. Jer spavanje mnogo pomaže.Ukoliko imam obaveza,da odem da visim na facebook-u, instagramu i gledam smešne slike. Jer smeh sprečava ljutnju.

U početku mi je bilo čudno to.Ali kada sam to počela da radim, bilo mi je mnogo lakše, i moja ukestala ljutnja se smanjila.

Što se tiče drugarica,odjebi bre to odmah.Ja imam samo 1 drugaricu i to sam je upoznala u srednjoj, i od tada mi je najbolja drugarica.

Probaj to za spavanje i za facebook.

A ,, DIJAGNOZA” je puberet. Ti se menjaš kao i tvoje ponašanje.

Mislim da bi trebalo da zamoliš nastavnicu srpskog da te pošalje do nje da joj odneseš neke papire. Ne da se ulizuješ nastavnici nego da joj objasniš o čemu se radi.Sigurno će te pustiti.Odnesi psihologu to i usput mu se požali.Sigurno će ti na brzinu dati dobar savet xD

Pozdrav 🙂

Hvala puno na odgovorima!!!
Jos samo psiholog da mi odgovori

Zdravo!

S obzirom na tvoje godine (17) koje su deo puberteta, i problem koji si opisala, ne bih mogla da kažem li imas poremecaj kontrole impulsa, ali pre mi se čini da nemaš dovoljno podrške u sebi, svojoj porodici, ili široj okolini da budeš ono što jesi, ili da polako postaneš ono što bi želela. Ono kako ja doživljavam tvoje reči je da ti se čini da svaki događaj dotiče neko tvoje osetljivo mesto i da se onda to mesto štiti eksplozijom besa, a kad bes malo izvetri, onda čini mi se osećaš krivicu ili tugu. I razmišljam da li znaš koliki si deo posla uradila time što si izrekla svoj problem? Pa, veliki deo.

Imam jednu ne baš dobru vest: godine u kojima si trenutno nose mnogo neprijatnih osećanja jer mlada osoba više nije ono što je nekada bila- dete, a još nije postala odrasla, nego se nalazi negde između. To je faza burnih promena i osećanja velike nesigurnosti. Mladoj osobi potrebno je dosta podrške okoline i jasnih poruka da je OK, da je lepa, da je vredna, voljena i da se može ispoljiti i na drugačiji način, pri kojem se neće osetiti povređeno. Međutim, osobe iz sredine ne mogu uvek da isprate sve ove nagle promene i onda se mlada osoba često oseća izolovano, razočarano i zbunjeno, da nešto sa njom nije u redu. Povlači se od okoline, ne saopštava okolini kako se oseća i šta joj je potrebno. Ova neprijatna osećanja se prekidaju izlivom besa, jer na taj način se privremeno prekine doživljaj ranjivosti, nesigurnosti ili nezadovoljstva sobom ili okolinom. Veoma je važno razlikovati da je jedno OSEĆATI bes kao emociju, a sasvim drugo je PRAVITI IZLIVE BESA u kojima povređujemo sebe, ili drugog, ili oštećujemo predmete i možemo izazvati velike i loše posledice. Na toj temi se može i treba raditi. A rekla bih da ti imaš i volju za to.

Imam i jednu dobru vest: OK je osećati se nesigurno, uplašeno i ljutito. I besno. Odrastanje nije lako. Ponekad je neko bio grub prema nama i to nas je jako uzdrmalo. Ali ne moramo i mi prema sebi da budemo grubi. Uz svesnost o tome šta ti se događa, i uz malo podrške, koju ti dajemo i mi ovde, saosećajući sa tobom, jer su i svakom od nas ta osećanja poznata kao i tebi, moći ćeš da se nosiš sa ispoljavanjem besa. Načina je mnogo. Psihoterapija je veoma efikasna. Međutim, možeš i sama dosta toga da uradiš. Kad osetiš da počinješ da se osećaš besno, pokušaj da pratiš svoje osećanje i fokusiraj se na njega kao da ga gledaš, pokušaj da prepoznaš kako nastaje, da li se menja, šta se s njim dešava, pokušaj da ga opišeš, gde ga najviše u telu osećaš, na šta liči, na neki zvuk ili neku jarku boju ili neki oblik. Pokušaj da ga ne izbaciš odmah kao izliv besa nego da ga doživiš. Pokušaj da da pratiš šta se događa u tebi i oko tebe u tim trenucima.

Mnogi umetnici su se nosili sa besom i drugim teškim emocijama stvarajući kreativna dela, davali su izraz i oblik svom osećanju. Podržala bih te da nacrtaš svoj bes, ili da napišeš sve besne misli na papir bez ikakve cenzure, da odeš u dugačku šetnju i pogledaš šta se sa besom kroz minute dešava. Može se desiti da nakon nekog vremena osećanje besa popušta i prelazi u neko drugo osećanje, često u ono od čega bežimo u bes: osećamo nesigurnost, nesamopouzdanje, usamljenost, tugu ili strah. Ako i ovo osećanje prihvatiš kao svoje i doživiš ga kao stvarno, jer ono jeste stvarno, za sve ljude na ovom svetu, onda će polako uslediti spuštanje napetosti i trenuci mira.

Ako imaš osobe od poverenja, podržavam te da im otvoreno da im kažeš šta te muči i da ti treba podrška od njih. Školski psiholog je dobra adresa, ma šta tvoje društvo mislilo o tome. Verovatno bi i mnogi od njih zatražili pomoć da su dovoljno hrabri, kao što si ti bila hrabra da kažeš šta te muči.

Želela bih ovim odgovorom da te podržim da svoju energiju usmeriš na rad na podršci, tako što je gradiš u sebi, u kreativnom izražavanju svoje ličnosti, ali i da je tražiš od drugih. To spočetka nije lako, ali je dobar način da iskažeš svoje potrebe i svoje emocije adekvatno, i iskoristiš deo svoje energije za traganje i kreativnost, umesto da radi zaštite ranjivih mesta svoje duše prekidaš kontakt sa svetom. Jer svet čeka na tebe baš takvu kakva jesi 🙂

pozdrav,
Nevena