asked 9 years ago
Poštovani,
Počela sam sa individualnom terapijom pre nešto manje od tri meseca sa psihoterapeutom po preporuci drugarice. Kako nisam iz Beograda, to mi je u tom trenutku delovalo kao dobro rešenje. Na prvoj seansi mi je rečeno da je minimum trajanja 3 meseca sa po jednom seansom nedeljno, na šta sam pristala. Nakon nekoliko seansi mi je psihoterapeut predložio da počnemo sa po dve seanse nedeljno, za šta sam rekla da nisam sigurna da ću biti u finansijskoj mogućnosti, ali da možemo da krenemo, pa da ukoliko to ne bude izvodljivo, nastavimo sa po jednom seansom. 3-4 nedelje smo nastavili sa takvim radom, nakon čega sam ja ipak zapitala da li bismo mogli ipak da nastavimo sa po jednom seansom zbog finansijskih mogućnosti, na šta psihoterapeut nije bio “oduševljen”, da tako kažem i strogo mi je rečeno da moram da napravim prioritete. (Shvatam ja da je rad na sebi treba da bude jedan od prioriteta, ali složićete se da nam finansijska situacija u zemlji u kojoj živimo to ne dozvoljava uvek). Nakon toga mi je sve teže padalo da odlazim na seanse i svaki put pre dogovorenog termina imam neki mučni osećaj i odbojnost i ne osećam više poverenje. Želela bih da prekinem saradnju sa trenutnim psihoterapeutom, ali ne znam koji je najbolji način da to učinim i da li ja kao klijent imam pravo da prekinem terapiju u bilo kom trenutku ukoliko ne želim da nastavim rad sa tim psihoterapeutom?
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
U procesu psihoterapije, klijent je na prvom mestu. Psihoterapija jeste proces koji se gradi zajedno sa terapeutom, ali je pre svega vreme koje je VAŠE i u kojem se gledaju VAŠI procesi i to je ono što vi plaćate. Stoga vi imate čak i veće pravo da zahtevate od vašeg psihoterapeuta da dobijete ono što vam je potrebno i da tražite da se psihoterapija kao proces, kreira tako da je vama prijatno. To i treba da je prostor u kojem ćete vi, bez ustručavanja i sa sigurnošću možete da tražite šta vam je potrebno i pokažate kako se osećate.
Kako su i psihoterapeuti samo ljudi sa svojim manama i kako ne postoji velika granica u tome ko može da se bavi psihoterapijom; postoje psihoterapeuti koji mogu zloupotrebiti svoj položaj i stanje klijenta radi sopstvene dobiti. Da li to rade svesno ili nesvesno, to ni ne treba da vas se tiče, jer ste vi došli na terapiju u kojoj je dužnost psihoterapeuta, da postane objektivan i usmeren na vas i time vam napravi prostor da budete ono što jest, bez njegovih skrivenih namera ili projekcija. Na žalost, postoje oni ljudi koji se nazivaju terapeutom, a da nisu sposobni da rade takav posao.
Sa druge strane, možda se ovde uopšte ni ne radi o skrivenim namerama i zloupotrebi položaja. Možda jednostavno vaš terapeut ima svoje viđenje vaše promene ili poboljšanja stanja, a da to očekivanje nije u skladu sa vama. I to je u savršeno u redu. Ponekad nam je potrebno više vremena i više različitih iskustava sa različitim terapeutima (iz možda različitih terapeutskih pravaca) da bismo se našli sa onim pravim.
U svakom slučaju, na vama je da otvoreno kažete terapeutu da vam terapija više ne prija i da vam odnos (koji ste kokreirali) više ne predstavlja sigurnost. Vi kao klijent možete jednsotavno da tražite da prekinete terapiju i da se više ne pojavljujete kod tog terapeuta.
Odnos sa terapeutom u terapiji može biti jako važan u procesu psihoterapije, obzirom da često odigra naše strandardne šeme. Stoga otvoren rad na odnosu sa terapeutom može biti od velikog značaja, kao jedna od najvažnijih tema. Stoga razmislte da otvoreno iskažete vaše nezadovoljstvo vašem terapeutu i pogledate šta će se potom dogoditi. Ukoliko vam je, međutim, neprijatno da kažete vašem terapeutu tako nešto, možete da mu kažete: “Neprijatno mi je da vam nešto saopštim.” i da potom radite na tome. Kako vam to zvuči?
Srdačno,
Ognjen Vukotić