Postovani,
Svesna sam da imam problem ali ne znam kako da ga resim. Vec izvesno vreme osecam tugu,stalno mi se place i nije mi do nicega, nemam volju za nicim, slabo spavam.Jedan od razloga je i sto sam skoro raskinula sa deckom koga mnogo volim i dalje, poznajemo se ceo zivot i taman je sve krenulo kako treba shvatili smo da zelimo da budemo zajedno odjednom je rekao da mu nije stalo i izgovorio neke reci kako bi me namerno povredio a znam da to nije moglo odjednom da se desi i sve upropastio. Ne mogu da se pomirim sa tim jer me muci sta je pravi razlog i zasto je odbacio sve. Opterecuju me i neke misli…ne znam zasto je ljudima zanimljivo da se bave tudjim zivotima, verovatno sredina.Mnogo njih smatra da sam bez partnera jer me ne vidjaju i da cu ostati sama pa mi nabacuju tj.predlazu neke osobe koje su mnogo starije od mene ili nisu uspeli da se ozene pa ajde eto prilike. Ne podcenjujem nikoga verovatno svako ima svoje razloge zasto je to tako i zelim im srecu ali dalje od mene, to su osobe koje mene apsolutno ne zanimaju ali mi je veoma lose kad ih srecem…besna sam ne zelim da mi se iko mesa u privatni zivot i nabija komplekse. Zelim da ih izbacim iz glave ali ne znam kako, gubim samopouzdanje.
Pitanje je malo duze, mozda malo i glupavo ali tako je kako je 🙂 ….nadam se da sam uspela da vam pojasnim situaciju.

Hvala!