asked 9 years ago
Postovanje, imam problem zbog toga sto burno reagujem, vrlo eksplozivno, bilo da je rijec o sitnici ili vecem događaju. Nikako ne mogu da se kontrolisem i sto je najgore nekada govorim stvari koje i ne mislim, vec na prvu reagujem.. A najvise me boli sto to radim prema svom momku.. Naprimjer kada dodje do nesuglasice (rasprave) ja sam inace (pretjerano emotivna) prvo slijede suze, uznemirenost, onda reagujem burno, nekad pricam gluposti, jednostavno “napadam” … Moj momak je smiren, obicno me smiri brzo i sve bude ok razgovaramo. Ali poslije toga kada sama razmisljam o “sceni” koju sam napravila, pocinjem plakati, i toliku griznju savjest osjecam da me pocinje gusiti to. Razmisljam pa zasto to radis, zasto govoris gluposti zasto tako reagujes. Dodatno sama sebi pogorsavam kada jos na to sve pocnem razmisljati kako cu ga otjerati sa tim… To je zadnja stvar koju zelim.. A iako tako reagujem(da ne pomislite da je to svaki dan, nije ali desava se) to je zadnja stvar koju zelim. Inace mnogo sam vezana za svog momka, duza je veza u pitanju.. Nisam u pubertetu pa da mogu to prepisati tome. Jos nesto da spomenem ukoliko on samo malo povisi ton na mene, ili jos nesto manje od toga slijede suze, ne mogu da obuzdam emocije. Ne mogu nista da obuzdam kada je on u pitanju. Bilo da je rijec o izlivu ljubavi, o “svadjici” (inace nemamo, niti smo ikada imali veliku svadju) ili necem 10tom ne mogu da se obuzdam. Nadam se da ste me barem malo razumjeli.. I nadam se Vasem odgovoru.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Imam potrebu da Vam se izvinim zbog mozda previse nebitnih detalja ili cega vec. Vidno sam uznemirena jer upravo dok pisem i dok sam pisala ovo prethodno, osjecala sam tu griznju savjest koju sam Vam navela gore. I moram da Vas pitam i za ovo to jeste da Vam kazem zanima me Vase strucno misljenje.. Ja kada razgovaram sa nekim o njemu toliko mi se “navale” emocije da cak i tad pocnem plakati, glas mi podrhtava jedva zavrsavam recenice.. Da li je to normalno? I zasto mi se to desava? Zasto budi tolike emocije u meni?
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Još kao mali, imamo potrebu da budemo autentično viđeni sa svojim emocijama. Često se dogodi da, nama bitne osobe tada, usled raznih činioca, naša autentična potreba, želja, stanja, jednostavno ne uvide, što dalje potire našu stvarnu potrebu. Dalje, kako su deca jako snalažljiva, mi se trudimo da pronađemo ono ponašanje/emocije koje će zadovoljiti naše bitne osobe i naterati ih da nam daju potvrdu da postojimo. Emocije koje pokrivaju naše autentične emocije, u transakcionoj analizi nazivaju se [i]reket osećanja[/i].
Reket osećanja tada postaju deo nas i u svakoj stresnoj situaciji koja od nas zahteva autentičnost, ona se pojavljuju umestno naših stvarnih emocija. Razmislite kako vam ovo zvuči? Pokušajte da posmatrate svoje nagle emocije i reakcije kroz ove ideje? Da li vam se čine takvim? Ako da? Da li možda možete da vidite kada ste reagovali burno i agresivno se branili, onda kada jednostavno treba da ste tužni? Od čega se na ovaj način štitite?
Sa druge strane, nema ničeg lošeg u tome da ste po prirodi osetljiviji, ovo nije problem, jednostavno možemo biti rođeni takvi. Svesnost o vašoj povišenoj osetljivosti ili mogućim neautentičnim emocijama koje prekrivaju autentične potrebe, mogu vam pomoći da izađete iz svoje šeme ponašanja i pokušate da napravite neki novi, drugačiji korak, sa ciljem vaše promene.
Srdačno,
Ognjen Vukotić