Poštovani,

Poverenje gradimo najviše na osnovu odnosa sa našom porodicom, pre svega roditeljima. Odnos sa roditeljima i njihov odnos izmedju sebe, najčešće nam služi kao model na osnovu kojeg ćemo ići dalje kroz život. Bitno je da smo svesni toga, jer nas ponekad te naučene šeme odnosa (ukoliko su disfunkcionalne) mogu povređivati, kao i druge oko nas, sprečavajući nas da se prepustimo neizvesnosti i lepoti koju svaki odnos može da nosi.

Pogledajte da li su nekada i drugi imali manjak poverenja u vas. Da li vam je takvo ponašanje poznato?

Naučene šeme odnosa, služe nam da se odbranimo od odbacivanja, da budemo viđeni i da osetimo samo onako kako smo naučili kao mali. Možda je to tada uspevalo sa roditeljima, ali problemi nastaju kada naše šeme generalizujemo na ljude sa kojima se nikada do sada nismo upoznali. Snovi, fantazije, priče i omiljene bajke iz detinjstva mogu nam pomoći da utvrdimo naš skript (šemu življenja).

Akitvno postavljajte sebi pitanja, to možete činiti i sami, ali i kroz psihoterapiju. Šta za mene znači poverenje? Kako sam sprečen da ga ostvarim? Šta time dobijam? Da li će me poverenje povrediti? Kako me nepoverenje štiti?

Svakako, u redu je da jednim delom budemo nepoverljivi prema nekome koga još uvek ne poznajemo. Nepoverenje je u normalnim granicama, važno da bi nas sačuvalo od mogućeg povređivanja i prebrzog uletanja u odnose sa osobama koje se mogu pokazati loše. Međutim, to jeste i smisao odnosa. Da učimo iz njih, sa svesnošću da iako nam neko izda poverenje, ne mora da znači da će nas i neko drugi isto tako povrediti. Ljudi su različiti i svaki donosi svoju priču.

Srdačno,
Ognjen Vukotić